Ženski svet

вана и Ковачевића у Шибенику, Божа Бошковића у Дубровиику, Бабић Буино вића и Кнежевића у Задру, јер је н сн знатном мером досуо уља у кандило на родно да ее не угаси у оним крајевима који еу тако јако изложени туђинекој навали.

За то је сени, овог од највећих на родних добротвора заслужила од васколиког Српства да му довикне: Слава! вечиа ти успомена била велики добротворе наш Константину Вучковићу!

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ЦРКВЕ.

ИЗ ШКОЛE.

Нови срнски иравославпи еиископи. Св. Синод митрополије карловачке изабрао је у седници својој од 19. октобра о. г. за бачког епископа: високоиречасног протосинђела г. Германа ОиичиЛ'l , а за будимског епископа: високопре часног иротосинђела и мандатара те епархије: г. Терасимп Петровип i. Ми се надамо, да ће нови епископи поњати свој важан позив и да ће с нуном снагом своје спреме и добре воље ио радити, да се исправи, што је клонуло. да се унанреди, што је застало. У то име, сретно им било!

Прослава Николе Т>. Нукићевића Редак је Србин у нашим данима, који је свој народ радом и пожртвовањем толико задужио као Никола Ђ. Вукићевић, који је 17. октобра о. г. у Сомбору ирославио своју 40 годишњицу, како је постао учитеЛ) учитеља. Никола Ђ. Вукићевић је сео за катедру учитељску тек што је навршио био своју 23. годину и ево већ иуних 40 година, како није силазио с тог узвишеног места него је с највећим одушевљењем с најтоплијом љубављу вршио свој лепи позив учитељски и спремио народу нашем више од 1000 нацтавника мушких и жен ских, који се разишли ио свима крајевима срп скога света те загревају нараштаји наше љубављу према св. православној вери и милој народности, које је Вукићевић увек на највишем месту свога учитељског позива држао и с којима је и своје ученике најубедљивијим разлозима загревао. Н. Ђ. Вукићевић је с покој. Др. Ђ. Нато шевићем унео у наше народне школе нов начин читан а и писања и нову напредну наставу, те су нам школе народне одскочиле биле у првој и другој десетини њиховог значајног рада на први степен школског рада у нашој АустроУгарској монархији. Никола Ђ. Вукићевић је и на књижевном пољу стекао лепих и великих заслуга. Осим књижевног рада на школском пољу, особито оном, што се клони религиозном васиитању, изнео нам је богату ризницу зњ ња свога на аутономном црквено-просветном животу овостраног народа,

те тако и данас његове „Мисли“ провејавају наш сав аутономни рад у овим крајевима. Велики број пријатеља и поштовалаца његовог заслужног рада на просветном пољу довео је 17. октобар у Сомбор, те му се лично, гшсмено и брзојавно иоклонише, међу којима беше и крунисаних п освећених глава нашега народа, што је и заслужио. Приређивачки одбор, који се тога ради образовао у Сомбору овога љета, сиремио је под председништвом npo®ecopa исте школе г. Мите КалиНа скромну, ал достојну пр славу. У очи прославе, приређена је бакљада уз свирку ватрогасног друштва и дивног певања принравничког кора. Слављеника је ноздравио лепим говором учитељ и уредник „Домаћег Листа" вредни Стева Коњевић, коме се слављеник топ лим и поучним речма захвалио. Сутра дан, у недељу 17. октобра. присуствоваше слављеник и сви гости на светој литургији и благодаренију, а ио том се искупио народ, гости и приправници у велику и лепо декорисану школску нриправничку дворану,где су елављеника поздравили у име приређивача: г. Мита КалиН иредседник, и предао му споме ницу, за тим државни кр. школ. надзорник г. Франц Цифрус, поджуиан бачки г. Шмаус , директори: срп. вел. гимназије новосадскег. Васа Пушибрк, мађарске сомборске вел гимназије, и сомбореке трговачке школе; управитељ беогр. учитељске школе г. Лука ЛазаревиЛ, ирофесор Милан А , ЈовановиН у име „Матице Српске“ ; Аркадије Варађанин j име учитеља и бивших ученика његових: г. Мита Долга у име темишварске цркв. ошнтине, г. Коста МаксимовиН у име сомборске цркв. општине, г. Д/>. 11. ДракулиН у име сомборског црквеног певач. друштва и онда приправници. Свима је слављеник знао топлим и прикладним речма да се захвали и да тако искаже не само побуде и историски рад свој и завода на коме је елужио, него и да загреје лепом иоуком, особито млађе наставнике и приправнике Том приликом је поднешен и слављенику леи дар Браће Јовановића из Нанчева. У вече тога дана нриредише прииравници легху „беседу“ с игранком, на којој се ванредно лепо приказао призор, кад су три приправнице

172

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.