Ženski svet

Мијатовић увео госпођу Елодију у вели* чанствену зграду Српства, показао јој законе дивног /језика срнског, занео је лепотом иародних умотворина, а нарочито ерпских песама народних, показао јој светле зраке славе и величине срнске, ноказао јој млазеве крви, којима је пуна историја српска, извео је пред њу Србина, да му се диви врлинама, да му упозна мане. Пред госпођом се Елодијом отворио био тада нов свет, но она се у тај српски свет брзо уживела, заволела га је правом, ис тинском љубављу, јер у великом срцу ње зину беше места за љубав и према народу, из кога је поникла и чија је кћи, и према народу, за кога ју је судбина везала, и чија је она тако дична ноћерка Госпођа је Елодија научила потпуно ернски, она говори и Оише као права Српкиња, а народне умотворине и иеторију познаје као мало њих. Нознала ie Србина и С;бију, видела је, како и у маленом сриском свету имаде много поучног, много иптересантна и за њену велику отаџбину, знала је, какове се неправде при свем том чине српском народу, па је за то цео свој живот брачни провела упознавајући запад, а особито Енглезе, са Српством, његовим ненадмашним умотворинама, сјајном прошлошћу, тужном садашњошћу, и бранећи интересе и праведне захтеве Срнства, упознавала је своје сународнике, какову будућност бар заслужује потиштено Сриство, а тиме је учинила велику услугу и своме народу и српском. Енглезима тиме, што их је упознала са једним народом, чији је духовни живот нов свет за њих; а ерпском народу тиме, што му је упознала праведне интересе пред великим снглеским народом, чија ће реч бити можда одсудна када се буде решавало српско питање, које је данас нокривено тајанственим велом будућности. Рад се госпође Елодије Мијатовићке на овоме пољу дели натридела; рад на историји, народним умотворинама и на журналистици. 0 величанственој прошлости српској, а нарочито о устанку у почетку овога века писали су многи славни научници, и иаши и страни, писао је и Немац Леополд Ран-

ке, и Француз Сен-Рене Таљандије, но нико није написао читаву историју, а особито историју нове Србије са толиким разумевањем, са тако јасним погледом и тако топлом симпатијом за Српство, као госпођа Елодија Мијатовићка у своме делу »Ihe history of modern Serbia «, које je o своме трошку издала у Лондону 1872. г. у елегантну издању. Ово је своје дело, једино о српској прошлости па енглеском језику, посветила успомени свога оца. Колико и та нежна пажња сведочи о племенитости осећаја њезиних, да прво дело, које је самостално написала о народу, за који ју је судбина везала, приказује успо мени оца свога? Како је дивно изишла пред успомену очеву, приказавши јој на матерњем језику прошлост народа мужа свога! Она је и са тих неколико речи посвете иоказала, да је и добра Енглескиња и добра Српкиња. После те иосвете иолази језгровит иреглед српске историје до борбе за ослобођење, па за тим опширна историја нове Србије све до 1872. На крају је додала исцрииву статистику тадашње кнежевипе Србије Вечита је штета, што њена историја иове Србије није превсдена бар на наш језик, јер је то дело заслужило, да буде нреведено на српски језик пре можда, него икоје друго. У њему видите читаву нашу прошлост, у њему сазнајете за многе важне, узвишене и интересантне моменте, које ћете у заман тражити и у српским историјама. По у овој историји није радио само ум Мијатовићкин, нето је радило и срце њезино. На колико и колико места наиђете на откуцаје срца тога! А у тим откуцајима као јасну свирку чујете речи: 0, ви кћери народа с оваком прошлошћу, коју сам изнела иред један стран свет, који се задивио тој њему непознатој прошлости и народу неиознату изучавајте ту тужну али и славну прошлост, јер вас само она може тешити у тешкој садашњостИ; она вас храбрити, да не клонете пред загонетним визијама будућности на рода вашега! После те књиге, која је начинила не-

Бр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

167