Ženski svet

ирстима, који носле сврбе, и од којих пате зими млоги младићи. У Северној Италији има тога млого више него код нас, а тамо носле на далеком северу су онет чешћи. То наилазимо особито код оних, који се баве по читав дан у ладним нросторијама, код куварица и трговачких помоћника, дал>е код деце у оним иородицама, које с/ганују у собама исиод којих су подруми Код деце ваља и то имати на уму, да што су мања, тим више проводе у дољним слојевима ваздуха, који су баш и најхладиији. С тога им треба ноге утонлити онолико колико треба. а доста је онда, кад им ноге нису ладне, кад их опипамо. Друго је правило, да децу, наравно као што треба утоиљепу, ваља ирема добу дегињем, краће или дуже времена изводити у слободан зрак, док нису јаки мразеви. Кад наступе јаки мразеви, онда се здраво дете сме изводити према своме добу и према јачини мраза, напоље. Одојчад се на таком времену уопште не износе, тим мање, у колико су млађа. Ако већ мора бити, онда их ваља добро умотатп У том се не треба угледати на то, како се износе деца богатих родитеља, него како оне сиромашне жене своју децу умотавају, кад их собом иосе. Ниј е довољно, да је дете само добро утопљено, него треба се ностарати, да онај ладпи ваздух дете не удише неиосредно. То се и тако може учинити, кад се марама на глави детињој тако удеси као каква стреја, па се онда још једном лаком и ретком марамом покрије. Деца, која већ трче, могу се при слабијем мразу, кад је дакле два до три стеиена испод нуле, могу се изводити, али само на кратко време; на дуже шетње не смеју се водити пешке. Кад су мразеви већ тако јаки, да се деца не би смела изводити, онда се могу онако обући, као да ће ићи на сокак, па се могу пустити у добро изветрену собу или добро изветрен затворен ходник, да се тамо играју. То су већ млоги дечији лекари преиоручивали, а зацело је и на свом месту, кад зима стегне, па не могу недељама или месецима да излазе. Уонште, кад се температура епусти испод 8° Реом. иснод нуле, не би требало децу, која су исиод шест година

изводити; која су преко шесг година, код тих се то већ за то не може чинити, што морају да у школу. Овде морам још једанпут сиоменути то, да је баш јака зима опасна по децу, а да је влага млого мање опасна. Кад је мећава, а темиература на нули, може дете слободно ићи у шетњу, ако је само добро утоиљено, млого ире, него кад је сув ветар, а температура 4 5° Реом. иснод нуле. Од седме године ночевши, све боље може дете да издржи зиму, тако, да дете од десет година или вигае, може, кад је здраво и добро утонљено, да издржи сваку зиму, која је код нас обична; али само колико ће остати на нољу, равна се према јачини зиме, већ и због тога, да се не би поједини делови тела, који су мање скло њени, смрзли. За кретање у зимском ваздуху особито се ирепоручује трка на леду; а оно огго зими не би требало радити, то су излети и пењање по бреговима. Ко трчи на леду, Taj то ради због кретања, и може манути кад хоће, али ко иде по бреговима, тај се иеће манути, док не стигне, куд је наумио. При том зими још не можемо имати тако лако одело као лети, на се већма наиреже и срце и илућа, него кад се крећемо у равници Али има једна ствар, у ко ој човек не може очврснути и која се не сме нробати а то је поћни сан и одмор. Обично се вели; „Треба децу научити, да седам сати спавају, млого спавање је само хрђава навика? А требало би управо про тивно да се каже: Колико ће ко снавати, зависи од његовог читавог телесног састава, а особито његових живаца. Деци треба дати да спавају, докле оће; кад нођу у школу, онда и тако неће моћи предуго сиавати. Само онда, кад деца у вече неће да спавају, него се отимају да у вече седе; или кад леже у кревету а не могу да заспе; или ишту, да когод код њих седи, и да им приповеда и т. д. онда ваља начинити реда. Већ из педагошких обзира није добро, да деца лежс у кревету, а не сиавају. У том случају треба им дотле не дати да дању сиавају, док не постигпемо, да су у вече сањиви.

180

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 12