Ženski svet

лике, које су те увреде изазвале. И заиста, ако хоћемо, да нам деца у друштву узмогну живети, морамо их прилагођивати друштву; друштво се ни за чију љубав иоправити и изменити не може. Кад се све ово, што о нлачу дечјем разуме, може се, држим доћи до увиђавности, да су дечја незадовољства врло важан момеиат васнитавања; јер, ако се родитељи умеју нонашати са децом, у тим случајевима, као што треба, не само да иеће имати ирилике слушати јад и кукање своје деце, него ће их и ваљано подизати и унапређивати. Ваљаним утецајима родитеља на децу онда, кад она плачу, иостизавају се многе и узвишене цели васпитавања. На име, тим радом она постају: озбиљна, слободна, карактерна, задовољна, издржљива, јунач на, истинита, љубазна, илеменита, побожна и т. д. Може се рећи, да се тим радом деца у душевном обзиру свеетрано унанређују и да поетају људима, који могу бити само украс друштва у коме живе. Отклањати нлач дакле незадоволштво, терет, бол дечји, јеете и са гледишта садашњости дечје, један од најузвигаенијих радова. Убрисати сузу јесте леи носао; али је убрисати тако, да више не кане, јесте заиста узвишен посао. Као што је познато, родитељи су на илач дечји, до данас, слабо иазили, и што су пазили, било је више од тнтете иего од користи. Ко је од простир.х родитеља до данас мислио, да са децом онда, кад она илачу, треба, умесно ноступати? ЈБубити децу, а не бринути се за њихову

будућност, јесте са свим неумесно: корист, срећа и нанредак наше деце иште, да их исто тако иодижемо за ваљаие људе, као што их љубимо. Спремати децу за живот не змачи ништа друго, до ли их тако ваепитати, да као људи. у свету, у ком живели буду, узмогпу бити срећни и задовољни. А кад знамо, да је свет немилостив према нашимманама, да нема оеећаја према нашим теретима, које осећамо са нашег неунаиређења, онда ваља да знамо и то, да децу морамо тако подизати, да у свету не добијају удара, који му могу стварати незадовољетва; тешко оном, ко иде у свет, а неје за свет снремљен! Од родитеља се дакле иште, да буду добри васпитачи, од њих се иште да знају шта у ком случају, шта у којој ирилици имају чинити, а да своју децу ваљано иодижу и упапређују. Дете живи за садашњост; њему је она најдража; родитељи нак ваља да се одушевљавају за будућност дечју, оиа треба да им је најсветија, Поводити се за децом, за њихопим мислима, осећајима и тежњама, а нануштати сопствеиу увиђавност при васиитавању, никако неје и не може бити умесно. Пазимо дакле на иашу дечицу, на ту нашу милу узданицу, јер знајмо, да њихова срећа, њихов, наиредак, њихова величина У будућности, зависи од иаших ваљаних васнитачких радсва. Дај Боже, да овај малени рад допри несе ма и најмање што срећи и иапретку наше народне омладине!

Т. Mapjaновић.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

Иросвета у Угарској. Не може се опорећи, да Угарска влада није миого учинила за просвету народну за последњих 20 година; али, кад се саслуша извештај њен, који јо поднела ових дана своме земаљском сабору за народну наставу из пронтле школ. 1892—3. г.: онда се види, да је народна настава у нашој држави још далеко заостала иза наставе напреднијих народа евронских, јер иоменути извештај владин казује, да у Угарској има још 214 општина,

које немају никакве школе, и због даљине не мцгу да иду у суседне онштине, а 1757. ои-Iитина; чија деца одлаз.е на наставу у суседне општине, које такође немају своје школе: то онда видимо, да од 12.000 и неколико оиштина угарских, пемају својих школа-близу 2000 оп штина, дакле, скоро шеети део; те тако и не полази школу више од но милијуна деце, што су за школу епособна, а то је велики назауак. Иредлог за милеиијум Угареки. Познато је нашим читаоцима, да је угарека влада на-

Вр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

183