Ženski svet

У ДАЉИНИ.

ДВА СУНЦА.

ЈЕДАН ГРОБ.

Како да те икад заборавим мила Кад се сваког часа мис’о с тобом срета У плаветном небу видим очи твоје А устанца њежна у румени цв’јета.

Мосшар.

Је л’ сунце оно? што тако сјаје, М што нам шаље сјајани зрак? Тонлоту, светлост милосно даје ; Прогања тмину, ирогаља мрак? Је л’ сунце оно ; што светлост пружа ; Топлотом греје и цветак свак ? Да само њиме процвати ружа ; И развије. се леп пупољак?

Негде у даљини Том је много љета ; У ирикрајгсу гробља Стоји рака света, Крст се види само А земља опада ; Ко ли лежи тамо ? Изгубљена нада.

Поточић ме сјећа твоје тихе наде ; А језерце чисто твоје жеље тајне Ал дубоко море ; о оно ме сјећа У срдашцу твоме љубави бескрајне!

Јов. А. Дучић.

Мила моја мајко Ту боравиш санак Теби је све једно Ил ноћца ил’ данак. , Пронађем ли нуте Изгубљене млађан, Ох ; како ћу гроб твој, Оросити јадан. Превео Б, М. Р

Свјетлост јасног дана твог ме чела ејећа И раскошна ноћца твоје тавне. косе; А прољетна зора умиљата лика ; А срдашца твога канља благе росе . ,

0 ; ј'есте ; јесте ; сунце је оно ; Што даје свету божански сјај; Што згрева, лечи срдашце боно ? Чаробност шаље у сваки крај. А друго сунце ка оно горе ; Очи су твоје и поглед твој Са тог' ми сунца срце из.горе ; Ојади живот млађани мој. Љубивој

Ја не бејах тамо Нити сам је знао ; Иевидех је никад Ал би је нантао. Нека тајна снага У мени е’ налази ; Казати ми може Камо се полази.

104

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр 7