Ženski svet

Највеличанственије своје идеје њој није могао казивати Гете, као што их је казивао бароници Штајновој. Но Кристина је имала природна разума, којим је лако и брзо схватала, имала је жив дух, топло срце и веома је вешта била домаћим пословима; била је весела, умела је уживати а и волела је, можда и претерано, као што би човек рекао по песмама, које је она Гету удахнула. Њена детињастост, вечита јој расположеност и бујност са свимје занела Гета, који је у њој гледао слободно и здраво чедо природино, образовањем не извучено из оригиналности своје. Била је као да је чедо бујне Италије, пз које се Гете тек био вратио. За што је није одмах узео? Он у опште није марио за женидбу а уз то је још разлика њихова друштвеног положаја била велика. Ни сама Кристина није хтела да пристане на то, да се венчају. ТТТтар прича да су многи чули из њених уста, да је само она била крива те се њихово венчање толико одгађало. И то стоји, да кад је о божићу 1789. родила му сина, он је онда заједно са матером јој и сестром узео у своју кућу, и одношај је тај увек сматрао као брак. Но ма како да је он то тако сматрао, јавно мишљење није му опростило то, што је повредио друштвене законе. Свет га је гласно осуђивао па чак и они, који су му се цивили, нису без бола гледали тај одношај. „Народ“ вели ШеФер „никад није опростио свом највећем песнику, што се тако огрешио о закон и друштвени обичај. Свет га је гласно осуђивао па чак и поштовачи му нису без бола гледали тај одношај. Но треба бити праведан. С једне стране свако мора жалити, што Гете, ком је тако потребан био чист породични живот, није нашао такву жену, за коју би с поносом могао био рећи, да је његова, која би у сваком погледу била његова жена, његова домаћица, другарица му у животу; с друге пак стране свако, ко потпуно познаје прилике, мора признати да та тавна епизода има и своје светле стране. Па кад му је показана тавна страна, нарочито како је утецао на друштво, мора се узети у обзир и то, какве му је среће донео тај одношај у оно време, кад је био најостављенији и

најнесрећнији. Она му је створила радост очинства, за којимје жудело његово срце. Дала му је верне и самопрегорне љубави. Даровала му је да има ко ће му се бринути за домаће поелове, и најпосле дала му је у домаћем кругу онај безбрижни мир, без кога је дотле вазда био. Још и данас има (неиздано) једно његово писмо, на десет година после првога им познанства, у којем као оно љубавник жалп, што нијена нут ништа понео од ње, па ма само њену папучу, да се осећа мање остављен. Да може изазвати такву љубав, зацело је Кристина морала бити са свим друга жена, него што је у Немачкој обично описују. Најпосле треба додати и то, да Гетова мати не само што је изјавила да је са свим задовољна, кога јој је син изабрао, него је одлучно одбијала дошаптавња свију, који су хтели да је увере о том, како свако осуђује Гета са тог одношаја. Чудноват је суд људски. Аристотела ни са једног му дела нису тако клеветали као са великодушне му женидбе; на ни Гетово ниједно дело није проузроковало такав скандал као венчање му са Кристином Вулпијусовом. Доста су већ сматрали да је за њ срамота што ју је узео у кућу; али да ће велики песник, Прави Тајии Саветник, Фактично урадити то чудо, да одношај свој према Кристини још законито и освешта то је било више но што је могло друштво подпети. Но баш је та мезалијансија поправила што се дало поправити. Много би боље било, да се тај одношај никад није ни створио био; но кад га је већ било, што се већма нриближивао правом браку а већма удаљавао од прелазна посртаја, тим је постајао све здравији и моралнији. Године и небрига уништиле су њене чари. Убитачна наклоност јој, коју су младост њена и живи јој дух умели још да држе у границама, после је са свим одређено изашла на видик. То можда порекло јој и прилике могу растумачити, ма да не могу и извинити, но мора човек на то гледати са сажаљавањем. Отац њен, као што знамо, пијанством је себе упропастио; старији јој брат уништио је лепе своје иодобности сличном неумереношћу; а Кри-

178

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12.