Ženski svet

— Ал док их он истуче !... Запамтиће већ !.. дода снаш Јела. — А је л’, Бога вам, које казао, да ћемо до-, бити учитеља? . . . упита стрина Маца. — Ко ? ! . . . Још питаш !... Па наш кмет... Казао му „пристојник“ сад мало час. . . Зар ни си видела да је било господе у селу? ! . . . — Нисам . . . рече стрина Маца. — Е, а ко је теби крив, што увек цуњаш ио кући, па и не знаш за новости . . . укорела ју сека Ната. —■ Е, иа ја тако . . . рече као одговор стрина Маца и слеже раменима. Сека Нати као чисто мило, гато она скоро увек прва знаде сваку новост у селу; па кад је видела, да се још неке друге купе на разговор, подбочи руке о бокове, те иродужи даље: — Било ту и више људи, па чули. . . Казао баш главом нови пристојник. . . Сврнуо да види општинску кућу, па кад је видео нову школу, а он хајд, na и њу да види. . . Кад тамо . . . школа закључана... Кмет Марко се ужурбао незна ди су кључеви. . . И да није било ча-Јеше, који се одмах сетио, да су кључеви код господар Паје крчмара, био би се сиромах кмет и осрамотио, А још он сам дао кључеве крчмару, јер су, ко мисли, ту најсигурнији. . . — Па шта је казао пристојник? . . . Уиита снаш Јела радознало. . . — Е, шта је казао, казао. . . Шта питаш кад ћу ти казати. . . Да га није кмет Марко питао, не би ништа ни казао. — Знаш . . . продера се сека Ната на снаш Јелу, што ју прекида у приповедању... Питао га покорно кмет Марко: молим покорно поглави . . . поглави . . . та, знате друге, не знам ни ја, како га јепитао . . . Знате, друге, он је кмет, па зча. . . — А „пристојник“ ? ... упитају све. — Е, а „пристојник“ казао: Добићете закоји дан млада учитеља. Сад је тек изучио школу. — Па то је он још момак ... узвикнуше неке. — Е, па да . . . тек ће сека Ната; а ни мислила није, да је учитељ момак, али се ипак држала, као да зна. — Бар ће се код нас и оженити . . . рече снаш Јела. — И треба. . . Имамо и ми Фала Богу девојака . . . дода стрина Маца, па спомену Јулу своју рођаку. — Да баш ће њу ! . . . Само док види Станку, ево моје главе, да ће му се допасти , . . рече више јетко прија Ката тетка Сганкина.

Тако оне у разговору и може бити да би се и посвадиле биле, а госпоја Пела крчмарица па међ њи. Кад је чула о чем се разговарају рече: Оно јеете ... нисам ни једној противна.. аии учитељ ће и новаца. Па ето му пупиле Зоре. . . Веле да има хиљаду Форината. . . упаде јој у реч снаш Јела. - Иди, молим те, има! .. . опет ће госпоја Пела. . t Чекај само дор се све распрода, видићемо ту хиљаду! . . . У један мах заћуташе све. Премишљале су: која би за учитеља најприкладнија била. Но из тога мучнога положаја избави их госпоја Пела: Шта говорите које шта. . . Мислите, да је он тако прост, те ће узети коју од тих, што сте наређали. . . Боже сахрани ! . . . Он, који је кажу прошао много света докје изучио школу, неће узети тек ма коју, већ која је „воспитана .. .“ која je била млло и у вароши... Јес Бог ме!. . . Е, па ту је онда само твоја прија Милева из Д . . . тек ће сека Ната сусетка, а овамо намигну на остале друге, да не види госпоја Пела. Него да ће њу/... Није она забадава ишла у лер ! . . . Зна она и варошкога реда. . . И зна Бог ме! . . . опет ће сека Ната. Друге се погледаше, прсле би од смеха, како сека Ната намигује и исмева госпоја Пелу, јер је рада, да своју прија Милеву уда за учитеља али се уздржавају. Знају они добро ко је госпоја Пела, јер на кога се она изузме боље да се сели из села. И прија Кати мало ко замука, што се госпоја Пела тако кочопери, па ће тек да је боцне. Е, ал твоја прија Милева нема новаца. Ти знаш! . . . рече госиоја Пела љутито... Има кућу и земљу. Има иуну авлију ћурака и гусака. Има . . . пуну кућу свега. . . То имају и друге . . , рече прија Ката, која се са неким другама кући упутила. Госпоја Пела није јој остала дужна .. Грдила ју, док је најпосле и оно неколико друга не изиеверише једна по једна, па кад сс видела сама, оде и она кући. * Мислиле жене и мислиле, те најпосле признаше све, да госпоја Пела има право: да ће учитељ узети њену прија Милеву, јер је .. . „воспитана.“

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

157