Ženski svet
_ђице 2“ усудих се, да је загштам.
а
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр: И. „Удели лепа госпођо — Бога ради! Бог | Не — госпођо. Мене бар не! ти дао здравља и среће —“ Ето видите — то је она тајна сила која је Госпођица Невена се намршти. вас одвраћала од ње, која је све моје осећаје „Зар ти не знаш стара, да овде није сло- преобразила. бодно просити72 Срећа твоја што нема полицаја, Целим путем ме је гонила, мучила и киу близини,“ њила та мисао; нема милосрђа — нема ми-
Својом маленом ручицом подиже крај од хаљине да се не би окрзнуо о старичине рите.
Иза њених леђа уделим старој. Ова ме поче благосиљати.
„Бог милостиви дао вам ереће и здравља — ето нисам још ништа, јела од јутрос.“
„А ниси ништа ни радила,“ примети моја логична лепотица.
„Само кварите тај свет својим саучешћем. Зато и неће да раде, јер се Одвише уздају у наше милосрђе.“
„дар ви никад не делите сиромасима госпо-
„О свакако! Али само онима, који заслужују помоћ. Ова старица може још радити ве — али је наравно лакше просити,“ · |
„А зар ви не знате ону пословицу : ко проси, ма да круну нови, подај му 2“
„О то је врло глупа пословица. У осталом, нашто о томе трошити речи. Шта ете ми- оно хтели рећи 2“
„Да — шта сам вам хтео рећи Ја — сам заиста заборавио.“
Био сам разочаран! Сва поезија оде у ветар. Погледам око себе. Ове је суморно, тужно !
Ето — то је мој роман!“
Алп — госпођица Невена је говорила сасвим логично !
„Логично! Свакако! — Само што би боље приличило мало мање логике а више милоерђа.
Замислите жену, која не осећа ни мало милосрђа према старом и убогом. Може-ли така
жена кога усрећити 2
ловерђа !
Верујте ми, није ми било лако одрећи се својих снова. Нисам ноћас ни тренуо.
Или ви мислите да ја нисам правио себи пребацивања, што сам се девојци удварао толико времена — а сад ето, морам да је се махнем.
Не знам шта бих дао за то, да чујем да је нашла срећу према себи.
Али — ја никад не могу прећи преко тога — нема милосрђа.“
Па сад се валда не ћете ни женити 2
„Свакако ћу се оженити али тек онда, кад наиђем на женскињу, која осећа тугу и невољу својих ближњих као своју сопетвену. Па ма и не била толико логична, као госпођица Невена,“
Можда би се она дала поправити, можда је то само погрешно васпитање.
„Не, говпођо! Из вас говори ваше добро срце, свагда пуно милосрђа, пуно саучешћа и љубави. То се не да поправити. Жена без милосрђа је цвет без мириса. Она је лепа и примамљива за око — али за душу прави је отров “
Е — па кад није друкче, право да вам кажем, скинуо ми се терет са срца, кад помислим, да се нисте везали за ту хладну стену.
„Хвала буди оном незнатном догађају, који ме избави, те не постадох модеран Прометеј,
прикован за стену. ; жена“ =
А. — мој идеал, права истинска жена милосрдна — валда ипак постоји. И 5 се надам, да ћу је наћи.“
Свакако !
Даница Бандић. _
и И
ЛИШЋЕ ЈЕ ШУШТАЛО.
Лишће је шуштало... поток ромонио Кад се вече спусти и умота свет, Гребар је туробно звоно звонио,
А росица ледна квасила је цвет...
Јесен је то била, о мила Душице
Под нами шуштао овлажени лист,
Тако се руиле твоје јагодице.
А лишце украви туге израз чист. Пакрац.21901,
Нежну руку диже, дотаче се мене И рећи си хтела... ар издаде глас, Јесења је магла и ноћнане сене Чудним велом туге увијала нас.
Ја и данас живим, тебе више нема...
И опет је јесен ухватила мах —
Око мене свуда, сва природа дрема —
Ал још слушам твојих, ломних груди дах...
Исаије Митровић.