Ženski svet

Бр. 11.

задруга, која се по плану према извесним вишим сврхама догађа, морала би својом организацијом мудро економисати са милостињом и милостињу телесну служењу милостиње душевне подврћи.

Наша Добротворна Задруга вршила је дела милостиње са лепим успехом и стекла себи вечиту заслугу пред судом Онога, који је обећао да ће и чашу воде, пружену ближњем, достојно наградити.

Она је вршила особито дело милостиње телесне, али не без одређена плана према вишој сврси духовној, не без везе са делима милостиње душевне. Колико је поможено и духовном добру наше месне дечице, када је материјалном помоћу ове Задруге, особитом набавком одела, многој дечици омогућено похађање школе и цркве, ових неисцрпних извора живе хране духовне! Колико је ученика тиме на још већи мар подетакнуто ! Колико је јадне дечице сачувано од злобе на своје садруге, боље одевене! Колико је нежних душа облаторођено и на добро из рана упућено у овдашњем забавишту, које наша Задруга издржава, и колико је милостиње тиме учињено ! Колико је пак душа и ван школе материјалном помоћу сачувано од већих грехова, од хуљења на Бога због худе судбине, од злобе, неморалног живота, можда и од самоубијства !

Али поред тога желети би било, да наша. Задруга приступи што већем остварењу свих дела милостиње душевне и да у томе највећу задужбину и главни посао свој гледа. ;

Женска Добротворна Задруга нека се смилује на једно друштво наше често напуштено од својих васпитних фактора, и нека му помогне да дође до висине религиозног моралнога живота. Имајте милосрђа ви нежне душе, осведочени храмови хришћанске побожности, према нашим бедницима у друштву, који остављени и усамљени, без религиозног моралног васпитања кржљаве, измећу се, нестају и пропадају. Окрените Ваше милосрдне очи, Ви евештенице милосрђа и на ту велику оскудицу и на тај големи јад наш !

Религиозни морални живот јесте најлешше доброчинетво, које можемо неком учинити и потометву своме у наслеђе оставити. То је чудна сила, коју ако успемо унети у све слојеве наше и у крв нашу претопимо је, за будућност нашега рода немојмо страховати. Она ће му дати живота и напретка, и нико му нахудити неће. Без ње пак тело нашег друштва мртвим постаје, не напредује никако, него се распада, ма колико га е поља силом оживљавали и гурали.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

169,

Кивом речју и примером у свакој прилици и у свако доба и пред сваким треба да дижемо религиозну моралну свест у народу. Нарочито живи пример има моћ, која за" собом силно повлачи. С тога морамо бити живи примери побожности, на којима ће се друштво очигледно на далеко и на широко поучавати, огледати и храбрити у добру.

Особито вршење Црквених Заповести, као што су: уредно и побожно похађање цркве, примање светих тајана Покајања и Причешћа по прописима за то установљенима, пост и молитва мора ући такођер у програм Добротворних Женских Задруга наших, јер тај пример силно сазидава и много доброчинства чини за душе. Чланице треба да закључе то у својим заседањима, те да то постану ошће дужности чланица. Што се тиче похађања богослужења, особито свете литургије, чланице могле би се поделити у неколико чреда, те да известан број њихов свагда мора бити заступљен у цркви итд.

Поред тога мора Задруга наша свим силама помагати Цркву у борби са злим и са поквареношћу генерација. Снажно мора чупати из срца свога укорењене зле навике и искушења и морално се све више оплемењавати. Чланице Добротворне Задруге морале би се заверити, да ће у том правцу свагда деловати, као: да не ће оговарати, раскош терати, белити се итд. Затим поћи у свету војну против греха ван себе и требити га са лица земље немилостиво. Објавити рат на истребљење гордости, сујети, раскошу, оговарању и клеветању, лажности у речима и делима, нарочито претварању у понашању, оделу, украсу и изразима лица. Борити се неуморно и неустрашимо против оног греха, који се речима Великога Апостола не би смео ни именовати код

Хришћана и високо понети застави анђеоске

чистоте и невиности. -

· Особито према деци својој и млађима понашајмо се мудро и опрезно. Деца, која се налазе у добу очигледности, те се на примеру највише уче, копирају радо своје старије. У њиховим очима је само оно добро, што њихови родитељи чине, те се од тога и кад одрасту, тешко оелобађају. С тога пазимо на сваку реч и на сваки покрет наш пред децом својом. У опће отклањајмо сваки зао пример испред пријемљиве душе овог малог света и износимо пред њих и у речима и у примерима само оно што је и васпитно ва њих. –-

Ко то |не чини, без сумње изненадиће се