Ženski svet
22.
Слављениче, дао и у њима лепоте српског језика | и његове милозвуке показао ; а акб Бог да, даћеш | нам још коју приде. Многе си успомене из нашег |
народног живота у тим књигама забележио, те
их тако од пропасти вачувао, да не оду у за-_ борав, као неброј других; а нашој омладини |
жив пример дао, да је сопствена снага најбоље јемство за успех сваког подузећа, јер ти си се сопственом снагом подигао 2 '"
„Киви су примери покретачи и основ људског знања и сваке школе; а што си споменике
наших књижевника. и народних добротвора, иску-
нио и у ново гробље пренео, тиме си души места ухватио ! На сваком си гробљу име забележио, и кандило пијетета упалио, а гроб му његовим заслугама окитио, јер на старом гробљу -беху споменици ти раштркани а гробови коровом обрасли, па жива мука док си у ред довео, те сад изгледа као перивој људских
тајанствена, нека снажна струја душу и срце узбуђује кад се у перивоју нађемо. Да ли то
Крај обале мутне Саве Замишљено стојим,
ИМ њезине тихе вале Погледам и бројим.
Одатле се мисли крећу
У даљину тамо, КЕ а 2 Где уз хуку Черне хитре
Лета провађамо. — ~
Мехадијо!,... дивно место И лекова пуно, Међ' бањама алем ти си “ М сјајана круно. Београд.
КЕНСКИ СВЕТ.
врлина, | обасут ореолом заслуга. И зато нам ваљда нека |
Бр, 2.
није сугестија тих светлих гробова, што се у њиховој близини ближе Богу осећамо 2
Што је у великана лоше то с њима у гроб леже, а име им се све јасније кроз потометво разлеже. Косовска епопеја је споменик, какав је само јелински и српски народ идеалима човечанства за узор подигао.
Младост гледа у будућност а старост у прошлост, јер за њу нема више будућности ; "троши, што је стекла, живи од спомена. Благо _ ономе; коме тај спомен није вопственом кривицом помућен ! Благо теби, Слављениче, јер можеш мирном душом у прошлост гледати и с правом рећи: што знадох, учиних, што имадох, дадох своме роду и своме народу !
Прими, Слављениче, ову изјаву у знак признања твојих заслуга. Сувременици су рђаве платише а потомство у мртва уста даје.
То је, канда, судбина великих људи, јер изнимке су врло ретке. = Одменети хвала, а од Бога здравље и весеље, теби и твојим милима, још много љета и година!“
КРАЈ ОБАЛЕ...
| - И мене си ти помогла,
| Ко и друге многе; Отерала ревматизам,. Повратила ноге...
Али, при том, срце моје, Тамо болно поета, ·
А та бољка, рана љута, Не била ти проета.
| Каква рана, питаш ваљда, И је ли дубока: —
Ранише ме стреле оштре Из два црна ока.
В. К. Љубисав._
АВАРА
проф, Душана Радића, који је држао на свечаној седници „Добротворне Задруге Српкиња Сомборкиња“ о креном јој имену на дан Ваведења.
На освитку деветнаестог века питање женског образовања беше сасвим усцавано, итеку. најновије доба, прошлог века, почиње се већа
пажња да обраћа и питању женскиња; теку најновије доба излази жена из ускога круга породичнога живота и дужности евојих, па се јавља на пољу друштвеног и просветног рада, као
важан и знатан чинилац, који је већ и за ово |
>
кратко време свога племенита рада стекао себи угледно место међу другим хуманим Факторима, друштвених установа. — И у животу српскога
· народа особито овостранога из дана у дан све
| је јасније, колику снагу крију у себи разна | удружења племенитих женекиња.
Данав наш народ почиње већ да увиђа, да су му ради опстанка његова потребна разна,
| | | |
7