Ženski svet

о

"подожај у мору туђинства пратили,

Бр. 2.

КЕНСКИ СВЕТ. 25.

Сутра-дан пре поласка пакрачких ђака беше | доручак у кући споменутог велепоседника и добротвора Косте Јовановића, којом се приликом измењало неколико искрених речи, отпевано неколико правих српских песама — и онда се. опростисмо са честитом госпођом ЏШерсидом, си- | ном јој Шацом и добрим домаћином Костом, којима нека је част, хвала и слава! Ј.Ј К.

Суботица, 14. јануара 1902. — У 12. броју цењ. листа од пр. г. изишао је одавде допис од једне нове задругарке, која тражи разлога да оправда нов покрет, са којих је овдашња добро- | творна Задруга Српкиња прешла на то, да измепи правила друштвена, и да скрене с пута истакнутој цели у старим правилима, па међу осталим наводи и то, како стара задруга за последње четир године није могла ни потуре да даде месној сиротињи: а нашој задрузи и није била то главна цељ, те сам рада да исправим то мњење и да у одбрану старијих изнесем нешто мало историје из задружног живота.

Пре 24 године покренула се овде мисао, да | се оснује задруга и мисао се остварила заузимањем гђа: Милице Димитријевићке, Катарине | Ђорђевићке, Савете Леовићке, Марије Коларићке, Маријете Манојловићке, Јустине Арадске, Марије Зарићке, Ане Романовићке, Насте Крнајске, Мимике Манојловићке и многих др. а дел им је била, да се У, прихода издаје на сиротињу у месту, а У, да се капитализује, док не доспе до 6000 Ф. па да се онда од прихода тог издаје штипендија којој доброј девојчици из места или са стране, која би се одала вишем образовању.

За првих џет година напредовала је задруга врло лепо, али ее после изроди неки неспоразум и неслога и задруга спадне на трећину првобитних чланица. Да не би се задруга сасвим равишла прихватисмо нас неколицина млађих ствар и са великим трудом и напорима поведемо | задругу напред, поштујући при том увек цели вољу старијих, који су задругу основали, те докотурасмо пре 4 године до капитала од 6000 Ф. и изабрасмо гђицу Јелену Шоповићеву из Панчева као прву штипендискињу нашу, која је с одликом довршила лане музичку школу у Прагу. Поред тога смо еваке године испомагали своју сиротињу | нас 80—40 чланица са Џ, а кади више од свога прихода, јер смо често давале из својих џепова и преко чланарине. Но ми емо све то чинили, да не зна левака, а људи, који су наш рад и тежак | знаће про- |

овог

ценити, колико смо привредиле општем добру нашег народа. Нисмо ми пропустили ни једну важнију и јавну народну ствар; пружали смо свуда помоћи, где. је год потреба и нужда изискивала. Кад је Сегедин поплављен, били смо у помоћи и ми својим даровима; рањеницима у српско-турском и српско-бугарском рату пружили

смо и ми помоћи, а дали смо колико смо могли српском народ. позоришту и друштву св. Саве. Уписали смо се за члана срп. учит. конвикта и т. д. Ми смо годинама давали потпоре приправницама нашег места, па смо инак поред свег тога стекле капитал од 6700». Тако је ваљало; по мом мишљењу, да су продужиле и нове чланице, а да нису дирале у пијетст старијих чланица. За ону сиротињу, коју треба задруга да испомаже, довољна је и '/, прихода нашег, јер ја сматрам, да нема потребе, да се за ширу сиротињу брине женска задруга, кад се за њу варош побринула, подигнувши им убоги дом у Келебији. За ону пак сиротињу, која ее стиди просити, могло се и поред старих правила доста чинити, као што емо и чиниле.

Но ствар је сад свршена; правила су измењена и потврђена, па нека је сретан рад млађим

задругаркама! Ми емо старије чиниле што емо мо-

гле и што смо за добро нашле, и дошло је време, да се опростим с друштвом, коме сам пуне 24 године радо послужила, молећи, да ме задржите у лепој успомени и исповедам, да ћу се" радовати, чујем да напредујете и од нас боље радите. На завршетку се захваљујем свима и свакоме, ко ме је год чим потпомогао за време моје управе.

ако

Емилија Мучалова, бивша заменица председнице.

Одбор београдских девојака. Неколико 60е0градских госпођица желећи сачувати трајни спомен омиљеном српском пеенику пок. Војиславу Млијћу образовале су одбор девојака, у циљу подизања споменика покојном Војиславу.

За остварење ове идеје није много требало да се одбор конститујише. Госпођице знајући ко је био Војислав, шта је и како је он певао, прихватиле су ову племениту замисао и радо узеле на се дужност пуну поноса и части.

Овај одбор стоји данас под заштитом Њеног. Величанства Краљице Драге. Он тихо али с успехом греди своме циљу.

Прошлога лета приредио је овај одбор један велики концерат на Калемегдану, који је сјајне