Ženski svet
"Бе 6.
ЖЕНСКИ СВЕТ. 8
~
Подигла се читава ларма и ко зна докле би то трајало, да није већ касно било, те тако неки од старих навале да се иде кући.
Ово сам ве тога навела, да се види, како је у оно време била укорењена предрасуда противу сваког самосталног и јавног рада женскиња.
0 тој вечери семного по Новом Саду говорило, а свако чудо за три дана, па се и на то заборавило. Но неки из те омладине нису заборавили, него смо ее чешће састајали и планове ковали, како би своје идеале остварили. Било је ту ваздан планова и предлога, од којих ћу само некоје навести:
Да се у Новом Саду скупштина сазове, на коју би могао сваки Србин и Српкиња доћи“ ради договора о подизању добротворних задруга
Српкиња, Да се акционарско друштво склопи. Да се
из тих акција виши девојачки завод оснује, те да тако родитељи не шиљу евоју децу у пештанеке и бечке инетитуте, кад би све то могли боље и јефтиније у Новом Саду имати, пошто би над тим заводом један одбор надзор водио,
ал што је главно, да се наша деца у српском
духу васпитавају и у православљу утврде.
Да се популарна јавна предавања приреде не само по варошима, него и по велима, и тако народу поука пружа, која би му на моралну и материјалну корист сина | АЕ понос подизала.
Да се ерџшеки језик од страних речи чисти итд
Најпосле буде закључено, да се наш свет преко новина о свему томе обавести и за ту мисао задобије, ал да треба. то исто и приватним путем чинити, па да се тек онда екупштина сазове,
Једном речи не евић: је био душа тор
подузећа. „Ум за путом а смрт за 8 па тако
је п са сиротим Андрејевићем било. Др. Андрејевић, његова супруга Илка, гђа Милица. Јовановић рођ. Брановачкова и још неки били су
идеални творци добротворних задруга Српкиња,
Уекликнимо им дакле на овом свечаном екупу: „Слава Вам! Хвала Вам!“ (Скуп устаје и кличе:
„Слава им !“) Ко хоће будућност "да дозна, "мора добро
прошлост проучити, јер наши дани су њихови ђаци: не би без оних ови дошли. Учитељи умиру, а ретко им се и имена зна, а наука вечним животом живи. И људски идеали су бесмрт-
ни, они у току векова само облике мењају. > 7
у старо време било, ал'
ТИ
Ни идеја о еманципацији женскиња није нова; она је још код старих Грка ноникла и то
у оно време, кад је јелинека култура на најви-
шем ступњу била, у златноме добу Перикла, кратком, али бајном пролећу у културном животу човечанства. И да не дође перзијска навала, зацело би сеи ова идеја у оној узвишеној Форми развила, која је особина тадашњег класичног доба била, јер је критериум свих великих времена,да њихови производи печат тог узвишеног времена носе Тако продукти старог класичног доба, а тако и производи ренесанса.
Није све паметно, добро и лепо, што је и ово ново време ће остарити, и из овог времена ће само оно оста, што узмогне пробу одржати, па тако јеи ва људима. Популарност није увек доказ за вредност једног човека, напротив баш генијални људи су ретко популарни, јер их масе не разумевају, њима су таленти ближи; само таленти обично траже популарност, а завиде један другом.
Па тако и наш Петар држи, кад ко Павла хвали, да се тиме њему перје скида, а не мисли — да је једна звезда на небу, не би јој се нико дивио, ал кад је пуно небо звезда, једна другу диже а опет свака својом светлошћу
блиста. ; Обични људи опет мисле: „Шта ће то ма-
ло аснити што ја могу за опште добро допринети. Та то је само кашља воде у сиње море. Ал ти исти заборављају, да се не само сиње мего и целог света воле из самих капљица састоје. Кад узмемо, како је опо мало семена, које је она мала чета 1864. године у српском народу посејала, обилатим плодом уродило, јер ми имамо сада око четрдесст добротворних задруга Срикиња, које своју племениту задаћу свес но врше; кад евето у обзир узмемо, онда с
правом можемо очекивати, да ће нам ова орга-
низована заједница богату жетву дон: ти.
Ова заједница је епохална у развитку наших задруга.
Тако богату жетву можемо само на тај начин постићи, ако будемо народне идеале подизали и пстрајном вољом за напредак наших задруга радили, љубављу и слогом.
И ми живимо у великом времену, у времену паре и електрике, том најимпулзивнијем кул турном сродству садашњости. .
Свако велико време ствара. нове појмове, | назоре и потребе, и нема те силе, која ће дух |