Ženski svet

152. ЖЕНСКИ

СВЕТ. Бр. 10.

пала прије времена, и то у самоме расцвијету свога талента. О њој ће се дуго спомињати као о научној женекињи и даровитој умјетници, и они, који су је изближе познавали, као ријетко кога обдарена, високом душом на уму имати.

У данашњем времену, број се женскијех списатељица у Русији постепено увеличава. Код свију рускијех списатељица је и истоветна потеза, риједко их одвајајући од списатељица другијех страна. Та потеза своди се на то, што оне себи не стављају у задатак занимати се искључиво женским питањем, већ шта више, оне одкривају дужност к познавању пута опћенитој литератури начином, да се женска природа укаже у својој производњи и у смијелости познатијех идеја тежњама те извести намјереним путем, негледајући на то, да ли ће то бати реализам, имајући у свему истину, сувремени символизам, приносећи еве на жртву красоте.

У рускијех списатељица особно се заговара здрава мисао, па тек онда склоност мистицизму, души рускијех женскиња. Друга је особност руске природе т. ј. радиност ума и неочекивана. способност к умјетноме труду, што рускијем женскињама даје право и могућност избирати профекције имајући ближи додир са животом.

Руске женскиње имаду многе способности интелектуалнога развића Русије. Оне по могућности дају снагу најпрво образовање наро: дној маси, саме теже постићи више образовање, оне запремају све приступне им више учеће се заводе и неуморно раде у области науке и

У Задру — Далмација, октомбра. 1899.

литературе. Све те женскиње без сваке разлике социјалнога положаја и сустизања цијели, носе у себи задатак и карактер принадлежећи јој до данашњега доба и готово без промјене и прекорачења руском женскињом старијех времена снове.

Може се слободно рећи, да се ни у једној европској држави женска не користи таковом слободом као у Русији. Женска у Русији себе не сматра искључиво женскињом,/ и окружавајуће је друштво не чини је тако осјећати ; зато, она је прво свега човјечије биће, а зато равноправна са другима. Односно пак друштва, она је користни члан, енергично прилагођавајући се другима, енергијама, те је за пеихологе још интересантнија односно јој интереса красоте, саздане из контраста природне љепоте“.

Ето, каква је руска женскиња, коју изнесосмо по познатим руским писцима као неки оглед на карактер и управо културан живот њезин. Зајиста, ми који припадамо као грана великоме стаблу Славенества, треба особитом пажњом да пратимо узгој те и вас колик живот великога, стабла зајодничкога живота тога стабла. Руска женскиња својим дражестним и узоритим животом, требало би да се чешће креће по нашим мислима и осјећајима: јер би се кретала као идеал неке особности. Схватајући да ми морамо љубити све што је славенско, ми смо изкључиво из тога узрока и превели овај чланак, кога намјењујемо „ЖКенскоме Свету“, док се јавимо другом приликом и другом згодом.

Србин.

«> • _4Ф=—————— —-—————

своме ЉУБИМНУ.

Ох, тко ли ће да ме тјеши2

Тко ли да горке сузе брише 2.... Мог љубимца, мог Богдана,

Међ живима нема више,...

Нема више мог мезимца Прогута, га вјечна, тама,

А остави мене јадну, Да се гушим у сузама....

Боно ми ев срце доми.... Њега више нема жива,

Око њега само тражи Ах га црна земља скрива....

далуд зовем: „О, Богдане!“ На теткине ходи груди,

Каменска, 1902,

Да ти љубим усне ледне Да те пјесмом тетка буди!

дај ми твоју малу руку, Насмјеши се, мило злато,

Разведри ми блједо лице, Погледај ме умиљато !“

Тужна ли вам, залуд зовем.... Нитко ми се не одзива,

Вјечним санком он борави, Њега више нема жива.

Мали хумак њега скрива, Џо њему се трава креће, „Опавај спавај, мој: мезимче, Увенуло моје цвјеће !« Милка, једна од унука побратима виле са Папука.