Ženski svet

266.

да одредите предавача, да дан редовном састанку доставите и другима, како бин мушка омладина могла доћи — и Ваше новоосновано Коло отпочиње свој рад. Уверене смо, браћа Ваша, свесна мушка омладина потпомоћи ће Вас у Вашем подухвату, учествујући на Вашим редовним

састанцима. То им налаже родољубље њихово. Сестре! Многа ствар изгледала, је у по-

четку свом незнатном, излишном. Доцније се показала, да има права за опстанак. Наше панчевачко Коло ојачало је данас већ толико, да се ево решило, да целу ову ствар узме у своје руке, да Вас све покрене на оснивање девојачких друштава.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 12.

Да није уверено о корисности овакових установа, зацело се не би прихваћало овога посла.

Једно Вам мећемо на срце. Многи у нас Срба и не зна данасјош шта нам могу временом бити девојачка друштва наших женских Задруга. Погледајте само око себе. На скору будућност можда наших школа овде.

Сестре !

Порадите, да данас сутра не буде ни једне једине добротворне Задруге Српкиња у нас, која неће имати свога девојачког Кола. Гребаћемо их.

На посао!

Српско девојачко Коло добротворне Задруге Српкиња у Панчеву.

н<=> «( | > и –———————————

ЈОВА ЈЕ СТАМБОЈ.

— На пешћеш“) Ивану Иванићу, српском књижевнику. —

Јјеп је Стамбол — прико драги Љепши но и један град,

Украси га Фати-Мехмед —

Па је диван још и сад...

Њега краси, одевуд Босфор, Обале му мије он —

Ту се татли пјесме оре

На све стране као звон.

Ту дефови ударају = Танке најне чује 6 глас, Езан скромних мујезина Одјекује ко талас!

Туда булбул тиче пјева, Када зорин сине зрак А совине пјесме хује,

Када падне ноћни мрак.

Ту су маоге хуријице —

Што екријаву лишца крае,

Куд год ступиш, евуд је красно, Благословен сваки час...

Туда цвати свако цвјеће, Вазда мири ту прољет, Ђулистани — ко 1 Гаје у себ' сваки цвјет !

А небо је много плавље, Више сјаји звјездин зрак, Много беља мјесечина Мјесец баца љепши трак!

Предиван је Стамбол, прико, Ја у њему нјесам био.

ж) „Пешћеш“

Скопље, 1904. т.

значи — дар.

од —–ф— фр —ф о

Ал ми причо о Стамболу Мој рахметли бабо — мио...

Говорио о том граду. О његову красу свом, О обалам' Босеоровим Том предјелу прекрасном.

Прич'о ми је јоште и то: Да ту стоји Јилдиз зван, А у њему да пребива.

Султан Абдул Хамид хан.

И крај тијог, крај Босфора, Да се диже мног' серај, Пун хурија — ханумица, К'о небесни сами рај:

И да у њем' стоје многе Џамије и мунарета

И текије — пуне чара... И још многа, мјеста света,

Да је пуно у њем хоџа, Улеме по старом све;

И хабаба наших старих Данас пуно ко и пре!..

Ту је много и делија,

Што их знаде Босна сва, Чувена су — максуз —- свуда Два везира царева....

Лјеп је Стамбол — шрико драги, Љешши но и један град; Украси га Фати-Мехмед —

Па је диван још и сад!..

Јово Г. Поповић-Босанац. | |