Ženski svet
У Новом Саду, 1. фебруара 1905.
ХХ.
ЖЕНСКИ (ВЕТ
ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.
ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.
Х
ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.
Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредништво Нови Сад (Џјујаек).
> Добротворним задругама
Данас је мање више свима нама познато, да су имовне прилике нашег народа доста неповољне. До пре неколико година слабо се и у селима поклањала пажња пропадању нашег народа, а данас се већ донекле води брига о томе и у варошима. Пише се бар и говори о томе свуда, промишља, кују планови, који се тек овде, онде, изводе и то је канда све. Правог, 03биљног рада на спречавању пропадаља народног, где би могли и требали сви слојеви нашег интелигентнијег друштва, и мушки и женски, да суделују, не видимо у нас, иако је то од преке потребе. Јер и ово, колико до сад знамо о имовним приликама нашег народа, ваља да нас побуди, да је крајње време, да се сви за одржање нашег сељака заложимо, и припомогнемо сваки са своје стране колико више можемо и морамо.
Али треба да смо на чисто с тим, да је и ово садашње наше познавање имовних прилика нашег сељака врло површно и да се ми још заваравамо. Ми знамо можда 2—3 села, па и то отприлике, и на основу тога судимо, али кад би проучили стање и прилике тих села и кад би пошли мало и даље, ми би се, верујте, ужасавали.
| Ф О 9
Цена: на годину 3 круне; за Србију 3', динара. За све остале земље 3: франка у злату.
Српкиња на размишљање.
Писац ових редака пропутовао је један наш крај, где је српски живаљ доста јаки, где је српска интелигенција јака, која је родољубива и жарко родољубива, где су иначе све прилике за повољно привредно развијање, покупио све податке, који се на привредно стање наше односе, о чему ће касније, кад разради, изнети резултат на јавност, али већ сад може да каже, да су имовне прилике нашег народа у том крају много горе него што ми замишљамо. А колико је писцу познато таких крајева, биће у нас много више, па и горих.
Познато је,да у нас има родољуба тако рећи и на претек и да се ваљда ни један народ не размеће толико својим родољубљем, бригом за народ, колико ми. Само што је то родољубље у врло велике већине гола фраза, јер избија само у жељама, речима, у здравицама, јер код нас се чак и пије из родољуобља, али дела слабо видимо.
Кад би наша интелигенција у истину била народна, родољубива, таке појаве не би се могле ни смеле у нашем народу догађати, јер би права, свесна и родољубива интелигенција знала наћи пута и начина, да утиче на спречавање тога зла у 'народу, да га