Ženski svet

Бр. 4.

У Новом Саду, 1. априла 1905.

ХХ.

ЕНСКИ (ВЕТ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: | ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. |

||

ИЗДАЈЕ и УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН,

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал. 0

О Претплата, рукописи и све што се тиме. Ола) шаље се на уредни- штво Нови Сад (Џјузаек). 9

Цена: на годину 3 круне; за Србију 3:/, динара. За све остале земље 3:/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Наша народна умјетност.

Пише Јелица

]. Естетска страна народних везова.

Живот и уметност вредили су доселе као два табора, а ипак се обоје само заједно може да разумије, обоје даје у своме складу — културу. Па ако нас наша данашња култура приводи оптимизму, то долави отуда, што смо тек у недавној прошлости научили: сав наш свагдањи живот прожети умјетношћу, јер смо престали подвлачити дебелу црту, која дијели свагдањост од уметности, јер смо у добри час увидели, да п обична свагдањост може да има своје праве уметничке радости. Свака стварчица, која нам треба, која се обпчно находи око нас, може да поприма умјетнички карактер. Наше рубље, наше хаљине, накити, везови, чаршави и т. д. све се може — и без великих пара уметнички израдити.

Па нашто све тог

Да нас већма и племенитије радује. Сваки корак који ЈОНИ НЕ унапред поведе у ставе наше обичне, сухопарне свагдањости, значи један мали део терена,

%)

на петроградској изложби: „Дјечији свет“ о. год.

Беловићева.

Мал. во зета шећђ пећ чпфег деп 5ећане1 абеЏцеп депп тег дјев биб, ћаб церегћамрЕ кеја

Ја Ла о. Аустријски министар наставе;

у. Нагје],%)

који смо освојили на пољу животне радости у ведром оптимизму.

Још никада није било питање о уметности и њезиној свези са животом тако актуелно као што је данав. Увек је било мецена и пријатеља уметности; али то су били изнимни људи. Оно за чим се данас иде, то је друго.

Данас су појмови у томе питању подељени. Сецесија, модерни стил, „шодетп гђује“ све ово не значи једну торбу.

Турбуленција боја, колористички бијес, оргије линија, апстрактни грчеви и нервозне спасме у стиливовању, дервишко превијање у композицији орнамената сецесијонистичког „бата и „Огапо -а, па безбројни „шнеркли“, готово да више нису у моди. Сецесија је већ попустила са својом рекламом, која је. преплавила и подручје везова. Уметнички обрт греди опет мирнијим стазама. Кад је сецесија, дошла, прекинула је све конвенционалне и традиционалне свезе, забленула је у први мах гледаоца својим чудним, хлад-

Ово је пзговорено приликом дијељења колајни п одлика аустријским изложитељима, који су изложили