Ženski svet

=>

192. ЖЕНСКИ СВЕТ

тивни, да се овај превод овако у одломцима награди и штампа у »Летопису«.

После тога су настали обични преговори и превод је примљен и са стварним, стихотворским и језичким тумачењима — и показало се ево да ни ова нису била »излишна«, јер се нађе ето по нешто, што ни Г. М. Ћурчин не разуме.

Не стоји дакле ни то да сам ја истривно само „грубе ТПО« грешке“, пего сам свога критичара у свело обавестио т задовољио, а то је он потврдио тиме, што је примио мој превод. (оте осетио и Г. М. Ћурчин и зато му је онда било потребно да и Форум омаловажи, пред који сам ја изашао, а он се боји да изађе. Али то је опет ствар његова метода, као што је и оно прво методски »Кпт «, да је превод примљен »за спомен стогодишњице«.

На моју жалост и против моје воље мој превод по жељи Г. уредника »Летописа« није штампан онако, као што је примљен, него су све примедбе изостале, те је тако добио места Г. М. Ћурчин да место мене проговори. О томе опет сведочи рукопис, који ми је у рукама.

Из горњега се види дакле, колико је савесно поступио Г. М. Ћурчин, кад је проговорио о ствари. Али он је говорио и о оном, што не спада на ствар овде. И ту је био још несавеснији. Што се тиче моје фабрике стихова, јављам могућим радницима таких фабрика да у њој нема ни за кога упражњена места, јер: „1ел еву' тете Крег зефђег“, а најмање за ГМ. Ћурчина, јер о његовим стиховима смо већ чули суд. Ми смо досада знали да људи пишу прозу у стиховима и поезију у прози, а он је први, који је пронашао, да се могу писати и »стихови у прози«, и »игре речима — сасвим разрешене« — те га ја у својој Фабрици никако не бих могао употребити.

А што се тиче »чудних начина за протуривање — и рекламу«, позивам се на штампане огласе своје, који се завршују у последњем издању (Бр. 4. Женског Света 1905. стр. 96.): »готов сам, где треба, и жртве да принесем. Књижница ма спромашни» сртскилг школа И другИХ Пра установа даћу по једат приме“ рак од сваке (у вредности око 8 К) на поклон. И са тога ме |. М. Ћурчин пазива „књижевноштекулалтивном фирмом“. Треба-ли веће несавесностан. од таке тиврдње. А да то није нова мисао у мене, изазвана нерастуреном гомилом књига, нека посведочи »Конференција у Матици Српској о »књигама за народ« — где сам ја истакао и ту мисао, иако није ушла у књижицу о тој конференцији: да би требало да Матица и поклони књигу, где је не може за новац протурити. Што Матица није усвојила, то сам ја, иако нисам јола ни трошак за штампање покрио, ипак почео ево изводити, а о том нека посведочи књижара Јакова Х. Трифковића у

Бр. 7—8.

Сарајеву, којој сам око 200 својих књига ставио на расположење и послао, да их о свом трошку на поклон разашље босанским школама — осим других.

Господи око С. К.Г. пак нека служи на утеху да им нисам створио никакву конкуренцију, јер као што право рече Г. уредник Српских Трговачких Новина у бр. 18. год. 1905. под натписом: „Нек се зна попмек се запамти ЈЕ »наше књиге одавде не могу често пута ни у 2 егземплара да пређу преко Саве (о чему би проф, Ј. Живојновић знао доста причати)« потврђујем му ево то и више: у Србију ниједан тримерик својиљ књига нисам послао за новац.

Цео поступак Г. М. Ћурчина пак изазива ми мисао, да у нас хоће да се извргне у систем: да млади људи на тај начин теже да направе каријеру, што се окоме на све оне, који су до њих што радили и проглашују све незналицама и себичњацима. Ако је то некоме и упалило, не треба заборавити, да није свакоме све дозвољено. У Новом Саду на Константина и Јелену 1905.

Јован Живојновић.

Одговори.

Госпођи Олги С. Зеновић, Сан-Франциско. Примили смо претплату за Ваших шест претплатника за ову годину у своти од 4 долараи јављамо, да је та свота довољна за шест претплатника. Хвала Вам! Очекујемо Ваш допис и јављамо Вам, да се никакве учитељице нису на нас обраћале ради Ваше адресе, то је морало ићи другим путем. Поздрав сестрама чланицама Ваше ПР Задруге.

з ПРЕТПЛАТНИЦИМА. |

Издајемо овом приликом два броја уједно 7. и 8. број, а 9. број ће изићи у редовно време, 1. септембра о. г. Ово чинимо стога што се многи претплатници разилазе у ово доба те не добијају уредно бројеве, а и зато, што и наш уредник хоће да се одмори од напорних послова. Но молимо овом приликом врло лепо све опе претплатнике, који нам још нису послали претплату, да то учине бар до септембра месеца, да им не морамо обуставити лист.

Нови Сад, 1. јула 1905.

Уредништво.

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Добротворна Задруга Српкиња Иришкиња, изволела ме је обрадовати ускршњим даром од десет круна, на чему се ја потписана најтоплије захваљујем.

У Карловцу, 28. јула 1905.

Увек захвална Љубица Шундуковић,

прин. П. тек.

Штампарија деоничарског друштва »Браник«-а у Новом Саду.