Ženski svet

196.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

Божанствена поезија.

Неће душа моја за стан вечног жића Несавладном жудњом тебе да избира,

= Тебе земљо худа, која с тешких греха Не имала никад небеснога мира!... Прелетаће азур ведра неба плава,

И бескрајни свемир, ваздушне висине,

И још даље... даље... док не дође тамо, Пред престоље твоје, Христе, Божји Сине!.. Ту ће ничце пасти па ће смерно рећи: — Уздахнувши при том нечујно и ти'о: = Ох, ни небо нећу... и ту неког беше. Кој те није навек искрено љубио/...

Т. Бечеј.

Хвала теби, хвала, Свети Љубоблаже,

Што се моја жеља с твојом вољом слаже: Што ће пасти земља огњем сажежена,

И што ће се небо као кожа свити,

Што ће старо проћи као тавна сенка,

А свемоћи твојом све ће ново бити!...

Хвала што ми жељу твојом вољом блажиш, Што и мене хоћеш тад да преобразиш,

Да у новом небу ненадмашном красном, Непојмљиву вечност овако проживим:

Теби да се клањам, да т' безмерно љубим,.. и да ти се дивим, Хришћанка.

све

Символика цвећа и говор цвећа.

У човечијој души живи неки нагон, да појединости вимволизира у овом свету, који нас окружава, те одређеним појавама

авначује известан смисао. Човек осећа и мисли о свему, што у свету живи и што се развија у одношају према себи. Јасно. је дакле, да не може проћи поред биљног света, а да га не погледа и не осети утицај његов. Боје разних цветова јако утичу на његова чула, те нека дубља значаја налази у том царству пуном лепоте.

Тако се развила символика биљака, која води своје порекло још из старог доба. По казивању Др. Г'реса, налази се јасна трага у стародревној Грчкој о тој символици пи о говору цвећа, — који се отуда развио.

Ако венац у младића не беше свезан, то беше знак његове страсне љубави, а девојка ако је плела венац, она је тиме искавивала своју љубав. Ако је раскинута љубавна веза, онда се венци расплетаху и извесном божанству посвећивали; међутим, ако беше брак последица љубавне везе, онда се венци чуваху, те после смрти дотичне особе стављаху се на гроб. Исто се тако невестин венац, после венчања, чувао као светиња, осим ако није веселим пустосватима пошло ва руком,

да га раскидају, те парчад себи ва успомену понесу. А по причању Луцијана, види се, да је одашиљање у пола свенутог венца од цвећа, значило љубавног весника; а обично се још у исти венац уметале загрижене јабуке, којима се хтела означити још већа нежност и оданост. И данас још заљубљен чобанин подиже цветак са вемље, који је носила његова цура, па га НЕ бар намерно) изгубила, те га оставља и чува као знак љубави.

По себи се разуме, да при плетиву венца морају се знати својства п значај појединог цвећа; с тога су Грци високо ценили девојке, које се цвећем бавиле и венце плеле, као што на истоку поштују оне жене, које праве ките за селам.

Исток са свим други значај налази у цвећу. На истоку је значај цвећа постала формална наука, те захтева прилично учења, да се постепено разуме цео обим символике цвећа.

Разуме се, да се та наука не црпи из чаша, већ треба стрпљења и рада, да се може извести одређена књига о вначају цвећа. Какве пак цељи има та наука, показује само место, на ком је поникла. Склоп разноврсног цвећа и лишћа у један венац, замењује место науке. Вештина, да се исплете један такав венац, пружа