Ženski svet

Код звонаре трошне, старе Седи звонар тужан стао; Хоће неког да огласи,

Што је Богу душу дао.

О, како је невесео! Никад такав био није, Оборио главу доле, Да у оку сузе скрије.

Чудновато, он да плаче, Кад на сузи тврд је био; Он, који је многе мртве С јеком звона испратио.

На црквеном торњу сахат Пуних осам већем броји;

И звонара чича Тасу —

Опомиње да не стоји.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Звонар.

Као да му сахат вели: Ни минута не стој дуже, Него одмах на посао, _ Па повуци оно уже!

Али тужан чича Таса

И не слуша канда ово; То за њега није ништа Необично, нити ново.

Он ће уже лако вући

Као што га вуко прије; Ал му нешто врло тешко, До тога му сада није.

Срце су му притиснули: Тешки терет, туга веља. Ах, како ће да огласи Свог најбољег пријатеља.

199:

Он му беше и добротвор Кад га беху снашли јади; Колико га пута спас'о И од зиме и од глади.

И крова му свога дао Неколико зима, лета; И та душа племенита Оде сада с овог света.

На црквеном торњу сахат Пола девет куца равно; И звонара опомену Да је требо звонит' давно.

И он тужан сад се трже И конопац руком узе... Звонио је, а низ лице Текле су му тихе сузе.

Гор. Милановац.

Влада М. Луњевица

Иларион

У манастиру Гргетегу, са јужне стране црквене, па „Таблп“ брдашца, што сепружа па догледу Србије, положени су пред у четвртак 11. (24.) августа о. г., земни остатци вредног п ученог архимандрита, Илариона Руварца. Не верујемо, да има данас у нашем на-

манастиром

роду вреднијег пиеца, пачитанпјег књижевипка, екромпијег евештеппка, карактернијег човека, но што беше Иларион Руварац. Више од 90 година бави се пстраживањем псторијских петина за нас Србе п написао је више од 40 расправа п књига, те евојим делима привукао пажњу целог српеког па п осталог образованог света. Његова је заслуга, што се данас друкчије мисли о многим историјеким чињеницама у нас, његовим мислима екренули су многи млађи историчари на пут његова казивања, те је у нашем млађем ученом колу поникла нова школа псторичара, која ће нам многу историјску чињеницу у другој светлости приказати, но што емо до сад веровали.

1832. + 1905.

Руварац

Са

брала га је Матица Српска за члана књижевног

његових великих књижевних дела изаодељења, Српска кр. Академија у Београду за правог члана, југословенска академија у Загребу за редовног члана. Био је члан патроната ерп. вел. гимназије карловачке, члан патроната мопашке школе, председник иепитног поверенства за оспособљавање вероучитеља у средњим заводима. Био је обдарен и орденом св. Саве П. степена за звездом. Беше изабран и за епископа вршачког, ал се не хтеде примити, из суште скромности п бојазни, да као епископ неће доспети да ради на своме омиљеном историјском послу.

ЏПогреб му је био достојан његовог значаја у народу. Окупшло се ту света из целог народа и све околине, учењака, трговаца, занатлија и ратара. Цркву су заступали Његова Светост патријарх српски, г. Георгије Бранковић п епископи Лукијан, будимски п Мирон, пакрачки. Други