Ženski svet

Бр. 1.

У Новом Саду, 1. новембра 1906.

ХХ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

в ЛАСНИК: АОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТНИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ; АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

о Претилата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- ~

штво Нови Сад (Ојузабк).

б Цена: на годину 3 круне; за Србију 3", динара.

За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Нашим Српкињама.

Панчевачки лист »Грађанин« донео је у своја два последња броја лепе мисли једне сеоске попадије, које се тичу наших Српкиња с ове стране, те их и ми доносимо препоруке и угледа ради. Она овако говори:

Има томе већ доста времена, како сам памерна да упозорим сестре Српкпње на једну нашу пропуштену дужност.

Многа наша већа места п варотп одавна имају своје Добротворне Задруге Српкпња, и те задруге без пкакве галаме пи вике врше своју филантропску п просветну дужпосг на опште задовољство целог народа. Многа је сиротинска суза добротворним п смишљеним радом удружених Српкпња убрпсана, многу беду су сложпе сестре Српкиње прегалаштвом својим пли сасма отклониле пли ублажиле, а тако исто п мпоге ваљапе Српкињице на пут извеле и помогле. Дошло ве" до тога, да је тај благотворни рад пе само запажеп п прпизпат, већ све натпм женским Вадругама као моћном чињеппцом у народном просвећивању озбиљно рачуна. Чак је и родољубпво друшто „Привредипк“ у свом раду позвало у помоћ женске вадруге, па јеу најновије доба ивбпла на површину п мисао централног савеза свих српекпх женских задруга, а

у сврху што успешнијег и смпшљенијег рада п делања.

Но док се све то свршавало п развијало само по већим местима п градовима, дотле смо мп по селима седеле скрштених руку, као да и у селпма нема ако не п више, а оно бар псто онолико повода п разлога оснивању женских Добротворних Задруга. — Ми, које на велу живимо, пајбоље зпамо, да и село пма своје спротиње, да п на селу пма беде и јада, коме -бп требала сестринска помоћ. Но има на селу п других тако прешних потреба, које још већма оправдавају оснивање женских вадруга, пего по вароштпма. Паша сељанка-ратарка, у свему је ваостала, у свему је неупућепа, па колпко би могао ту допринети пи помоћи сложан, смпшљен п организован рад наш. Наше свештенство и учптељство и у том већипом врши своју дужноет и сваком приликом поучава и упуђује, али нас пскуство учи, да те поуке већином остају пепрпмећене, несаслушане, глас вапијућег у пустињи, што је пајпосле п природно. Не може се ни замерпти најпосле, ако наша сељанка не узпма озбиљно поуку мушких, па бпо то ма п свештеник или учптељ, када се те поуке тпчу чисто жепекпх послова и разпих грана женског

ЕУ јато си

па а 1