Ženski svet

Стр. 126.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

очинству једног индивидуа већ 03биљно опомиње човјека на велику одговорност његову према своме породу. Госпођа Шеф жели да се очинство успостави на овај прави природни и племенити однос и да се укине чл. 189. грађанског законика.

У одсјеку књижевност и умјетност госпођа Софиа Бизи-Албини прочитала је свој извјештај о књижевности. Госпођа Катица Пигорини-Бери говорила је о моралној одговорности списатељица доказујући да је потребито да књижевност као продукт женскиња, да је морална, непорочна, провејана наивношћу и невиношћу, а кроз то не смије дау њој помањка љубазност, проницателност, грација (убавост) и нежност. Споменула је овом пригодом као примјер дјела Атанур-Помпили и Матилде Серао и већ покојних Алинде Брунаморти и Контесе Ларе. За доказати колики уплив може имати књижевно дјело једне женскиње обратила је позорност на списатељицу Бехер Стоуве (Весћег З[оме) која је својим „Звоном чика Том-а“ потакла акцију за ослобођење робова у Америци. У одсјеку игијене др. Марија Монтесори и госпођица Лемер (Гетајге) говоре о игијени народних станова.

У одсјеку исељења говориле су госпођа Ланос о исељењу у Аргентину и госпођа Перази о емиграцији у Германију. Пленарној сједници присуствовала је књегиња Марија Летиција. Професорица Клеофа Пелегрини говорила је о стању учитељица заклоништа (азила) којих има преко 4000 које врше свој друштвени знаменити и тешки посао с наградом нижим од 500 франака годишњих. Овђе говорница апе лује на хуманитарност позивајући, да се ове раденице спасу од сувишног

напрезања којег су жртва. Др. Ема Панграцио говорила је о раду и на-

гради наставница у приватним заво- .

дима, доказујући, да наставнице кад су материјално слабо опскрбљене онда то бива главном запрјеком да и на. става буде успјешна. Госпођа Троице говорила је о стању женскиња запо слених у уредима поште и брзојаваи нада се, да ћеу будуће рад женскиња праведније бити цијењен и награђен. Госпођа Тереза фФонди-Матани узевши рјеч дуго је расправљала о индустрији којом се баве женскиње, о гојењу дудова (мурве) о нези сви: лене бубе, испитивајући узроке опадања и о евентуелним корацима, које би могла влада предузети да се опет свиларство подигне. Поднијела је она за дневни ред неколико предлога односећих се на побољшање радница а особито кад су под бременом. Маркизица Охлзен извјешћује о домаћој радиности (индустрији) доказујући врједност те струке обрта па и збиљне користи. Најпослије госпођа Лемер узе рјеч и оцрта бједно социјално стање служинчади и умјетница позорништних нижег степена. Послије читања свих извјештаја диже се госпођа Тортора и предложи за дневни ред уз опћенито повлађивање да се позове влада, да предузме истрагу о стању рада и раденица које иду или се шаљу на радњу у приватне радионице (Овђе се алудира на морал). Многе госпође запиташе рјеч уз велико узбуђење и уз жихваност што је настала у дворани. Пресједница приморана је латити се звонца. Једна госпођа предложи, да се истрага протегне и на женске манастире, што је прихваћено с великим аплаузом.

Дубровник у мају 1908. К. проф. К.

(Наставиће се.)