Ženski svet, 01. 06. 1908., S. 6

Стр. 126.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6.

очинству једног индивидуа већ 03биљно опомиње човјека на велику одговорност његову према своме породу. Госпођа Шеф жели да се очинство успостави на овај прави природни и племенити однос и да се укине чл. 189. грађанског законика.

У одсјеку књижевност и умјетност госпођа Софиа Бизи-Албини прочитала је свој извјештај о књижевности. Госпођа Катица Пигорини-Бери говорила је о моралној одговорности списатељица доказујући да је потребито да књижевност као продукт женскиња, да је морална, непорочна, провејана наивношћу и невиношћу, а кроз то не смије дау њој помањка љубазност, проницателност, грација (убавост) и нежност. Споменула је овом пригодом као примјер дјела Атанур-Помпили и Матилде Серао и већ покојних Алинде Брунаморти и Контесе Ларе. За доказати колики уплив може имати књижевно дјело једне женскиње обратила је позорност на списатељицу Бехер Стоуве (Весћег З[оме) која је својим „Звоном чика Том-а“ потакла акцију за ослобођење робова у Америци. У одсјеку игијене др. Марија Монтесори и госпођица Лемер (Гетајге) говоре о игијени народних станова.

У одсјеку исељења говориле су госпођа Ланос о исељењу у Аргентину и госпођа Перази о емиграцији у Германију. Пленарној сједници присуствовала је књегиња Марија Летиција. Професорица Клеофа Пелегрини говорила је о стању учитељица заклоништа (азила) којих има преко 4000 које врше свој друштвени знаменити и тешки посао с наградом нижим од 500 франака годишњих. Овђе говорница апе лује на хуманитарност позивајући, да се ове раденице спасу од сувишног

напрезања којег су жртва. Др. Ема Панграцио говорила је о раду и на-

гради наставница у приватним заво- .

дима, доказујући, да наставнице кад су материјално слабо опскрбљене онда то бива главном запрјеком да и на. става буде успјешна. Госпођа Троице говорила је о стању женскиња запо слених у уредима поште и брзојаваи нада се, да ћеу будуће рад женскиња праведније бити цијењен и награђен. Госпођа Тереза фФонди-Матани узевши рјеч дуго је расправљала о индустрији којом се баве женскиње, о гојењу дудова (мурве) о нези сви: лене бубе, испитивајући узроке опадања и о евентуелним корацима, које би могла влада предузети да се опет свиларство подигне. Поднијела је она за дневни ред неколико предлога односећих се на побољшање радница а особито кад су под бременом. Маркизица Охлзен извјешћује о домаћој радиности (индустрији) доказујући врједност те струке обрта па и збиљне користи. Најпослије госпођа Лемер узе рјеч и оцрта бједно социјално стање служинчади и умјетница позорништних нижег степена. Послије читања свих извјештаја диже се госпођа Тортора и предложи за дневни ред уз опћенито повлађивање да се позове влада, да предузме истрагу о стању рада и раденица које иду или се шаљу на радњу у приватне радионице (Овђе се алудира на морал). Многе госпође запиташе рјеч уз велико узбуђење и уз жихваност што је настала у дворани. Пресједница приморана је латити се звонца. Једна госпођа предложи, да се истрага протегне и на женске манастире, што је прихваћено с великим аплаузом.

Дубровник у мају 1908. К. проф. К.

(Наставиће се.)