Ženski svet

Црновршанин.

Добра дела.

За успомену Г. Петру Ј. Косовићу, директору српске гимназије у Битољу.

Један човек поштен, вредан А сврх тога богат и угледан Еејаше веК у године заиТо А пред судом не беше изаш’о! Једнога дана, ко из неба гром Стиже лаки улак пред његов дом И позва га хигно у велики суд, А срце праведног обави студ! Шта, пропао сам! . . . Пред заседање! Никад сам не смем пред то собрање Где президира вечни судија СвемоКне власти, чија студија Прозире душу кажњава грех И без признања! . . . Спашен сам, ех! Та ја имадем три верна доста* Од којих ми Један у лезет оста И скочио би за ме у воду А камо л’ тражио моју слободу! Устаде, дакле, и пође другу Да га обиђе и скине тугу С брижнога срца. Дома га нађе, И каза беду, која га снађе, Честе су беде, рече му прико, Но, данас за то не хаје нико! А и ја имам сувише посла; Баш ми је вода до пода дошла Те ми је жао што Ку ти рећи: Побро, морам ти љубав одрећи, Јер с тобом у суд поћи не могу. Хвала нека је доброме Вогу, ' Позваћу' другог, ништа не мари! Рече очајно пријатељ стари И пође кући другога доста, А на срцу му јед и бол оста. Други пријатељ пође с њим суду Али на врата сгаде у чуду, *} дост-пријател.

Jep се уплашИ страшног сената, И на мах штуче на друга врата! Напуштен, тако, у бедном стању; Жучан, пун једа, у очајању Крену се трећем с најмање наде Ал’ тек да опроба и да знаде: Да j’e свет шарен, варљиве ћуди А житељи му пакосни људи. »Где је несреће, ту је и среће«, Што стари рекли: Нема без треће, И где се човек најмање нада Ту ил’ добива или пропада! Тако и овде, за дивно чудо, Трећи га срете: Еј, моја лудо, Еј, мој пријане, право си дете! Зар ниси 'знао да та два неће Учинит добра ником, сем себе, А ја бих дао живот за тебе! Па да би речи свео на дело Сместа устаде и пође смело, Са својим другом, страшном сенату. И спасе живог своме субрату. Песмица ова, к’о друга која, Наравно има значења своја: Први је богатство, новци, За које гину наши трговци А који немају на тај свет власти, Нит’ могу свога љубимца спасти. Други је другар рсдбина блиска Која до гроба прати смртника И вечној судби предаје брата, Па га напушта, бежи на врата. Трећи је другар, хумана мета Ил’ добра дела овога света, Која, једино, могу помоћи Сваком ко мора у вечност поћи. \dlu-+ Л.

Женско питање.

(Продужење.)

Данска.

У циклусу чланака феминискиње гђе Брамбергрове о стању женског питања у разним земљама врло је информативан чланак „Ženska otazka v Dansku“. 21 ) Делимице приказујем овде тај чланак: Женски покрет у Данској поникао је са европском револуцијом год. 1848. 21 ) Žensky Svet cl. 7 8. 9. 10. г. 1910.

Пише Зорка Јанковић.

Под утицајем слободоумних идеја отворила је млада деветнаестогодишња учитељица Matyldi Fibiger велику дебату својом новелом „Писма Кларе Рафајелове и . Мала књижица у виду преписке двеју младих девојака изазвала је најозбиљније размишљање о положају жене у друштву и упукивала је друштво да јој призна равноправност са мушкарцем. Књига је изашда г. 1849.

Бр. 7. и 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

169