Ženski svet

песме Љубомира Ненадовића, Бранка Радичевића, Његоша. Од немачких песника највише је читала: Хердера, Клопштока и Геснера, нарочито Гетеа и Шилера. Волела је и сентименталног Ленауа. Њене најбоље две песме јесу: „На смрт једној лепој сеоској девојци“ и „Сргг ско Војводство,“ испевано године 1867. У „Фрушкој Гори“ писан је њен песнички дневник, којим оставља лепши и трајнији спомен своје песничке вештине. Тако је Милица доспевала сваки дан у вече, да у тишини бележи своје утиске, које је преко дана примала и запажала, тако је Милица, ето, доказала, да је и поред домаћих послова доспевала увек да се књигом бави. Она је шила, илела, ткала на разбоју, прала рубље, месила хлеб, плевила траву и везивала виноград .. па ипак је и образовала себе толико, да су је највиђенији наши књижевници и песници ценили иуважавали. Милица је била и врло побожна, а то доказује на једном месту овако: Чувај се онога, који вере нема У својој души ни цркву ни Бога, Том љута гуја у грудима дрема И свето ништа није код тога. Тако образоване девојке биће образоване матере, иа ће образовати децу, која не ће морати умирати, него живети за свој народ. Свака добра књига је од неоцењиве вредности и ја сам чисто увређена и у поносу и љубави према нашој Милици, када чујем, да вас је jom врло много, које ни ту малу њену споме ницу нисте прочитале. Одбору београдских девојака служи на част, што су издале ту дивну књижицу, као и то, што су вазда вољне, сваку нашу ствар помоћи. Хвала им! Оне су се довољно одужиле покојној Мшшци, Ми овостране Српкиње, на челу са вредном, родољубивом задругом Српкиња у Иригу, одужујемо се тек данас нашој драгој „Врдничкој вили“ овом красном бистом, под којом ће свако моћи у кратко прочитати значај њена. имена. Сви хоћемо, да јој одржимо спомен у нашем народу те с тога одабрасмо ово лепо

место у близини њена села, где се на данашњи значајни дан скупља српски свет, да што боље види и запамти њено лепо име и уреже дубоко у своју душу успомену на ову ретку жену! А вама, драги сељани Миличини, препоручујемо и молимо Вас, да чувате и поштујете овај споменик, који је у вашој непосредној близинш у овој светој задужбини. Немојте никада заборавити, да је Милица ваше дете, кћи ваших брегова! Немојте заборавити, да се село Врдник може поносити, што је дало српском на роду прву културну жену, што је сво јом лепом околицом будило у њој песнички и родољубиви занос! Српске жене и девојке остављају вам то у аманет ! Олава Милици Стојадиновићевој Срп кињи! Песму Милице-Српкиње „Мојој Фрушкој Гори“ компоновао је наш млади српски композитор г. И. Бајић, а отпевао је мешовити кор Румског срп. цркв. пев. друштва. Гђа Савка Суботићка послала је свој поздрав овој слави, послала своју посланицу Српкињама, а Српкиње су је са захвалом саслушале из уста уваженог господина проф. Милана Јовановића из Новог Сада, који овако гласи: * Миле кИери! Прпзеање је присојна страна, на којој плод рада раније сазрева. Мног плод је зелен, мног је пао у туђе руке, што није у своме народу нашао признања. Не ћу да говорим о раду заслугама Милице Српкиње; на то су други позвани. Али од срца жалим, што не могу присуствовати откривању њена споменика, тим више, што смо се дружиле п што ми је у кући бивала гошћ«. Но бадава када се не да; здрављем сам оронула, а године притисле, па нисам никуд прпстала Али «п, дичне српске кћерп, које сте се сакупиле око њена споменика, да га окитите венцем признања, тим невен-цвећем, ускликните из дубине своје душе: Слава и хвала теби , мученицо, сесшро

158

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8