Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр: 50

Бр. 3. Марко: И оба света нека изгубим /Бубица: „Све зајдно ако вас не погубим:“ Марко: Све зајдно ако вас не погубим: Љубица: „Михајла – “7 |. Марко: Михајла Љубица: Мене - Марко: „Мене —“ Љубица:

Не, не, мене ти! "(Показује руком.) __ Марко:

Ал, Госпођо! — О, то је страшно, знаш, А никад ти се нисам страшио: Па стани; да се мало приберем!

(После почивке —)

Сад можеш даље —

Љубица: Мене — | Марко: Тебе: Љубица: „Милана —“ Марко: Милана — | ·_ Љубица: И свекрву ми. Марко: И свекрву ТИ. · „Љубица:

„Тако ми Бог помогао!“

Марко: Тако ми Бог помогао!

„Љубица: Пољуби!

(Штитарац целива крст,) А сад нека си ми брат По Богу и по Светом Јовану! (Пољуби га у руку.)

Марко: Ал, Госпођо !

Љубица: То не, већ: „Љубице!“ Сад лаку ноћ!

(Оде) Марко: (сумњајући —) Да Бог да! Лаку ноћ! (Дивећи се —)

Таке, ти данас жене, Србијо! А какви треба да су људи тад>

18. ПОЈАВА Оетане Марко и Туцаковић ускочи преко тарабе.

Марко: А откуд ти2 3 Петар:

Са Љубића. Марко: | Зар сам>2 Петар: Овамо сам ја, други које-куд. Марко:

Шта рече 2 Петар:

То: побегли, куд ко знао.

Марко: | Па шта ћеш ту2 И тебе ја да браним 2 | Петар: Да вратим дуг, сам дошао овамо, Што господару за се дугујем. Марко:

А шта ће нам И ово пусто је, Што чувам овде, када нема вас! Размакни, Боже, бар тај црни вео Нек сване већ, да видим из даље: Кад заклетви ми црној куцне час!

Петар:

| Ах, стид ће бит' га: онај бели дан

Поцрнеће од срама наново

И пропасти — што кажу — у земљу, Па од тад вечна ноћ да настане:

Шта наша војска јутрос почини Као зечеви у трње стругнуше,