Židov

ŽIDOV

GLASILO ZA PITANTA ŽIDOVSTVA

Pred akciju

Ima već gotovo dva meseca od kongresa u Karlovim Varima, a praznici u cijonistiČkoj organizaciji još uvek traju. Tako se čini, jer londonsko vodstvo praznikuje, a većina palestinske egzekutive nalazi se još u zemljama galute, da agitira za partijske svrhe. Začudo, ovaj puta, nakon tako teškog kongresa, vodstvo nije pristupilo niti se obratilo na široku cijonističku javnost s manifestom programatske naravi, koji bi sadržavao istaknute i aktuelne zadatke. Čini se, da se vodeće ličnosti nisu još do danas resile more, koja je tištila rasprave kongresa. Međutim, kongres je svršen, a inicijative vodstva još uvek nema. lako se ne može kritikovati lično ovu pojavu, jer su konačno i predsednici cijonističkih organizacija tek ljudi, ikoji se vanredno napornim radom, kojeg provadjaju na 'svojim odgovornim mestima, vremenom moraju da umore, to pak cijonistička dužnost zahteva od svakoga, da taj •,posvemašnji zastoj u . radnjama vodstva promotri hladno i objektivno. Najosudniji je taj zastoj u palestinskom radu. Arapi ne poznaju umora kako nam se čini. Svaki naš propust izrabljuju najpolitičkiji u svoje svrhe. T ako nisu uspeli sa svojom delegacijom u Londonu, u onoj meri kako su se nadali, a ono su ipak stali da potkopavaju cijonistički kredit u engleskoj javnosti. To nas ne može ni da začudi kraj današnje konzervativno do reakcionarne konstelacije svetskog »štimunga«. Cijonizam je pojava, koja je svojom romantikom ponajvećma odgovarala širokogrudnosti jednog potomka puritanaca, kao što je Balfour ili ideologiji socijalnih liberala tipa Lloyd Georgea. No danas je drugačije u Engleskoj. Konzervativci imadu vlast. A to znači smanjiti rashode za dominijone i kolonije, a minirati i graditi ratno brodovlje. Račun zamenjuje ide jal, ako (bismo tako današnju epohu engleske javnosti hteli da označimo. Kraj takovih prilika naravno je, da arapska akcija dobiva na terenu, dok cijonistička nastojanja nailaze na sve to veće poteškoće. Stoga su jasni zadaci cijonističke organizacije: treba da se potpunoma izgradi naš politički departman, da svaka politička intervencija ne bude ovisna o tome, da li se predsednik cijonističke organizacije nalazi u Londonu, Americi ili gde drugde. Ova

politička nastojanja moraće za sada da sa ograniče na obrambeni rad, da se sačuva sve dosadašnje političke uspeh«, te da ih se pomalo ne žrtvuje, kao dosada, aktivnosti arapskih delegata. Na arapske napadaje u politici ne može se odgovarati s pacifističkim izjavama « bratstvu jevrejskog i arapskog naroda. Tu treba da se zahvati aktivno u politički koštac s protivnikom. S tim defenzivni m radom, u vezi je osvajanje na ekonomskom polju Palestine. Svakome je jasno, da će se samo ekonomskim ojačanjem naših pozicija u zemlji moći da poveća imigracija, a u vezi s tim i naš politički položaj u zemlji. Zato je svaki naš propust u tom pravcu sudbonosan. Tako i sada. Ako to mirovanje u cijonističkom radu još kratko vreme potraje, opet će nam se u decembru nadati prilika, da saznamo da halucim u Nurisu ili gde drugde ne mogu dalje da rade, jer nema semenja na određeno vreme, kad treba da se sije, da nema kruha, kad treba da se jede i t. d. A onda će se kritikovati nerentabilnost palestinskog pothvata. Ali, ako taj sadanji čvrsti san cijeli i.st ičke organizacije znači samo zatišje pred burom akcija, onda ga mi pozdravljamo, kao vesnika novoga doba. I ako nije bilo programnih govora i manifesta novoga vodstva, javljaju nam sa svih strana uspeh« akcija za Keren Hajesod. Sir Mond radi za nj’ u Americi, gdje je teren razmerno dosta težak, a k nama u Jugoslaviju došao je Dr. Friedemann iz istih razloga. U ovaj čas ne može se još da prosudi uspeh njegovog rada, jer bi to bilo preuranjeno. Ali tom zgodom treba da se nopšte osvrnemo na naše prilike onamo od posle novosadskog veća. 1 kod nas je zavladalo mrtvilo u redovima, za koje se držalo da je klonulost nemoguća. Kad se u Novom Sadu natecalo, tko će više žrtava da pridonese za izgradnju jugoslavenske kolonije, onda se zaista nije moglo da predvidi, da će umesto najvećeg mogućeg napona sila nslediti nehaj ili bar zaborav. Novosadske obveze još danas, nakon go t o vo pola godine nisu izvršene! To je činjenica. zbog koje treba svaki jugoslovenski jevrej da se stidi. To znači, da je rad novosadske konference samo delo reči, a ne većine treznih, stvari predanih cijonista. Kad se pročulo za svotu, koja je potpisana na toj bonferenci, svakome je odlanulo. Bilo je moralno

olakšanje nakon, toliko gorko prokušanog životarenja. A sada? Sada je mali Bjelovar osramotio činom ono, što se je u Novom Sadu potpisavalo uz veliko oduševlavanje. Ovaj slučaj označuje naše prilike. Rad je u mnogim dolovima države posvojna zatajio ili životari, kao i prije Novog Sada. A ipak >se ne srne ruko da zadovolji, da prihodi za Narodni Fond opadaju, Koren Hajesod da so ne plaća, društveni cijonistički život da gubi na svežini a sve zato, jer je mir i spokoj zavladao nad Izraelom, narodom koji bi morao da spozna, da mu se sada radi o njegovom opstanku. Mi. se ipak ufamo u naše Jevreje i njihovu konstruktivnu snagu po Jevrejstvo. Ovaj mir znači samo, da se sprema oluja rada. i val požrtvovnog davanja. Ostvarenjem jugoslavenske kolonije oni će izvršiti svoj prvi zadatak na putu k izgradnji svoje domaje. Treba samo da se uvidi sve razloge, koji govore za iskorišćivanje svakog momenta, koji bi mogao da nam bude od koristi kod izvršenja cijdnističkih zadataka, pa da svaki svesan Jevrej upotrebi sve svoje sile u korist svog naroda. Onda ćemo se laglje da porazgovorimo s Arapima, a i s engleskim konzervativnima, koji su stali da gube veru u nas. Kad će svaki Jevrej opet da se poveri svom narodu i sebi, onda će mu i drugi poverovati. —des.

Iza kongresa V.

Piše dr.

Aleksandar Licht.

Iz prikaza raznih stajališta u pitanju Jewish Agencv ja sam izostavio sve demagoške i afektivne, momente koji su bez potrebe, a za učinak »kroz prozor«, unijeli u debatu. Pristupamo li mirno i stvarno sudu, mi možemo to da činimo sa dvije razne tačke gledišta: teoretsko-doktrinarne ili praktički-oportune. Prije svega jasno je po mome mišljenju, da se može doduše teoretski lučiti Je\vish Agency kao politički instrument, koji bi imao ostati čisto cijonistički, od ekonomskih faktora obnove, u kojima bi saradjivali i necijoniste, kako to luči Usiškin, ali da ovakovo lučenje stvarno nije moguće iz razloga, koje smo uvodno već napomenuli. Politička snaga Jewish Agencyje nije nešto, što samo o sebi može da se konstruiše. Politička, to će reći moralno-reprezentativna moć političkoga faktora u primijenjenoj politici zavisi o real-

POŠTARINA PLMCBU U GOTOVO”

GOD. VII

UPRAVA I UREDNIŠTVO: ZAGREB ILICA BROJ 31. 111. KAT

ZAGREB, 13 oktobra 1923. - 3. hešvan 5684.

IZLAZI SVAKOG PETKA RUKOPISI SE NE VRAĆAJU

! PRETPLATA: GOD. 60 D, POLUGOD. 30 D. CETVRTOOD. 15 D, POJEDINI BROJ 1.50 D.

BROJ 42