Židov

nom predrasudom, da je politika egzekutive naše organizacijo neka viša umjetnost, spram koje smo mi, članovi organizacije, neodgovorni, jer nam nije povjereno političko vodstvo, Naprotiv, treba da se odgojimo mi, cijonistička masa, onamo, da nam svijest političke suodgovornosti, dodje do izražaja kod svake akcije koju provodimo. Na taj način mora tla si budemo svijesni, da je i hebrejski i rad oko KKL i KH i te koliko političan. Jer sve vodi učvršćenju političkog položaja nosioca i vršioca dužnosti organizacEono-polAićkog instrumenta naše organizacije, naše egzekutive. Prema tome, naša je dužnost, da istežemo svakom prilikom naše mnijenje o aktueinom političkom položaju unutar naše organizacije ili izvan nje, ako je ovaj u vezi s cijonistačkUm pokretom. Time ne iskazujemo tek naše shvatanje aa probleme cijonističke politke, već i zrelost naše političke odgoje, ikao punovrijednii članovi Svjetske Cijonističke Organizacije. Te dvije činjenice, na oko neznatne za efekat pokreta, t. i. za solidnu izgradnju Rali os fine u socijalnom, ekonomskom 1 kulturnom smislu, dobivaju kod pobližeg razmatranja ogromne dimenzije, a u srazmjeru spram oijonizma od prije nekoliko godina zamašltost prevrata za shvatanje i ispunjavanje njegovih zahtjeva. Jer cfionizam isto je tako aktuelan u Palestini kao i u Londonu ili u drugom kojem mjestu galute. Politička svijest članova Cijonističke Organizacije treba da je uzorna u svakom času i na svakom mjestu, pa bilo to u (Karbimi ili Prnjavoru, ispred talkove organizacije, egzekutiva će zaista politički moći da upravlja sudbinom jevrejskog naroda. Jer će moći da se' osloni na svijest svojih; članova. ♦ Dosljedno gornjim izvodima treba urediti našu zemaljsku organizaciju. Spram širih obzortu, naša je lozinka i ovdje. Naša! je zemaljska organizacija u odnosu spram Svjetske Cjjonisfičke Organizacije u toliko važna, u koliko će močit povoljno da riješi seiarski problem unutar Cijonističke Organizacije. Ta pretpostavka ne rješava nas dakako osnovnih obaveza spram fondova Cijon. Organizacije, kao instrumenta za palestinsku izgradnju. Alil težište organizacionoga rada položeno je na pitanje oko plodonosne soradnje aškentaskog i sefardskog! elementa unutar Cijon. Organizacije. POznito je, da osim u Bugarskoj, koja nam S u svakom drugom ci'jonističkom radu može da služi uzorom, nije uspjelo ngdje u znatnoj mjeri, da se aktivira pa Jevrejstvo’vrlo vrijedan sefardski elerneuat, unutar Cijonističke Organizacije. Prema tome nema ništa jasnijega, nego dal mir, vodeći računa o polovici naših lOrgan’zoviamh članova, koji su Sefardi, pristupimo prema, našoj najboljoj uvidjavnosti rješenju toga pitanja. Problem je kod nas zamašniji u Južnoj Srbiji, nego Bosni, odnosno Sarajevu. Za Južnu Srbiju mogu se da konstatuju rezultati, koji bi s obzirom na vanredan jevrejski elemenat onih krajeva morali biti mnogo povoljniji. Sarajevo i njegova pitanja imao sam prilike da upoznam u dva navrata. Jedamputa, kad se radilo o aktiviranju tamošnjeg Poale Cijona u korist institucija Radne Palestine, koji, se pokušaj uslijed njegove klasne nesvijesti izjalovio, a drngr puta na prošlom Saveznom Vijeću, prigodom istupa predstavnika sarajevskih Sefarda. Obično se dešava, da se zamjerkama razmeće *onaj, koji razjadjen ne može da udovolji uobrazilji svojoj. Ovako sam i ja poslljje promotrio dogadjaje; kao 'stav, koji proizlazi ponajprije iz j ponosa, a kasnije osornosti. Svemu je razlog taj, što se' sefardski elemenat nije mogao dovoljno da tii moguće zato, jer mu vanjski čimbenici nisu dali, da se dovoljno naglasi Prema tome bilo je opravdanih razloga, da se pitanje Sarajeva ne shvati lokalno, već principijelno. Tamošnja MCO i ako( dosada jedna od naših slabih mjesnih organizacija, što

se rada tiče (nažalost se je aktivne MCO do pred kratko vrijeme moglo da izbroji na prste jedne ruke!), bila je ipak predstavnik Sefarada I u Sarajevu. A sada, uzevši psihološki, da SI vodstvo naše organizacije otudji to predstavnika, značilo bi zaista apsurd! Uzevši pako u obzir misiju jugoslavenskog cijonizina, da poda svoju originalnu notu Svjetskoj Cijon. Organizaciji upravo sintezom sefardskog i aškenaskog poimanja ajonizma, ako se tako smije reći, onda je jasno koji su momenti odlučivali kod rješenja pitanja Sarajeva. Stvorena situacija jest, naravski, tek početak rješenja te more, koja ( nas se je dugo neugodno doimala. Sada treba MCO u Sarajevu, da shvatf, da je (došao čas, da se radom potkrijepi

rješenje vodstva. Vodstvo je uvidjelo zamašitost proble-, pa je vodjeno motivima cijonističke širokogrudnosti svo. postupkom u sarajevskoj stvari pružila svakom, koj? j e r ljan i dobre vjere, da se akti više. A ako bi bili po srijo lični > motiv?, ili pojmovi, koji ne spadaju u okvir Ojonisng Organizacije, a koji se konačno vodstva ništa ne tiču, sam uvjeren, da nikoja Cijon. Organizacija 3 ntfkoji cijon. a«* rit ne bi bili u stanju, da spor izglade. Zato ie odluka y 0 stva ispala ovako. Ono, što egzekutiva od svojih članova traži, a to su ; a jonistička svijest i disciplina, to traži l? vodstvo naše ske Jednake dužnositi i jednaka prava svaki®.

Shakespeare na hebrejskom. (fr.) Djela velikoga Shakespearea veoma su se mnogo čitala u židovskome getu prošloga stoljeća. Ne treba se zato čuditi što su se djela Shakespearea prevodila i na hebrejski. Prvo djelo koje je bilo prevedeno na hebrejski, je i»Otelo«. To je djelo 1874- godine izišlo u Beču u hebrejskom prijevodu Isaka Eduarda Salkinsona, a prevedeno je sa engleskoga originala. »Otelo« nosi u hebrejkom prijevodu naslov »Uthiel ha Kuši«. Nu neki dijelovi »Otela« bili su već prije prevodjeni na hebrejski »M acbe t h« se je najradje čitao u židovskom getu, a na hebrejski je preveden u osamdesetim godinama proSogai stoljeća. Preveo ga je Isak Barb. Ovom prijevodu »Macbetha« napisao je popularni uvod Aleks. Langbanka. SaUdnson, koji je na hebrejski preveo i »Otela« preveo je i »Romaai i Juliju« pod naslovom »Rom ve Jael«. Prijevod »Mletačkog trgovca« izišao je pod naslovom »Hasoher me Venecia«. Ova je vesela igra u getu shvaćena kao tragedija Shyloka. Interesantno je spomenuti, da Židovi geta nijesu mogli pravio shvatiti ona mjesta u »Mletačkom trgovcu«, gdje Shylok nastupa kao osvetnik. Taj položaj ita radnja Shyloka bila im je posve tud ja i nevjerojatna, dok su mjesta gdje Shyloik jadikuje a gdje se bori za svoja čovječja prava, bila Židovima nadasve bliza itu shvatiše Shyloka kao protipa čitavog židovstva, koji pati i koji se bori za svoja prava. Cesto isporedjivahu Shyloka sa Natanom (»Nathan der VVeise«). Mnogo su se pisali a i štampale na hebrejskom i njemačkom jeziku rasprave o Shyloku i Natanu. Osobito je uspio hebrejski prijevod »Ha ml e ta« od C. Ch. Bornsteina, koji je prijevod izlazio u nastavcima u hebrejskom dnevniku »HaceFra«. Medju najbolje hebrejske prijevode Shakespeairea treba istaknuti prijevode znamenitog židovskog književnika i kritičara Davida Fr:s c h mana, koji je preveo »Coriolana« i »Kralja l.eara. Zangwillova satirička komedija »M i moderni« izvest će se na vodećoj njemačkoj privatnoj pozornici »Deutsches Theater« u Berlinu, kojom upravlja Maks Reinhardt. Komad će sa izvesti još u ovoj sezoni.

Sefardski Jevreji i cijonizam

Dr,

KALMI BARUH,

SARAJEVO

Posle svctskog rata otvorene su cijonizmu nove perspektive, Novi zadaci; veće mogućnosti, diktovaJi su nove metode, druga sredstva. Ali su aksiomi pokreta ostali isti, i sve revizije i promene, u oblasti praktičnog rada .kao i u oblasti pojmova, znače samo produbljivanje i proširivanje. Prvi i glavni aksiom cijon iz ma, kao političkog pokreta, jeste osvajanje naroda, uspostavljanje njegova integriteta, osveštavanje njegove zajedničke težnje za nacijonalnom egzistencijom. U tome je težište pokreta, i {»osmatrate li iz bliza istoriju cijonizma, naročito posljednje epohe, primetičete da su napori najjačih ličnosti u pokretu stalno upravljani u ovaj pravac. Treba odmah dodati da je osvajanje naroda ne samo glavni, nego i najteži zadatak cijonizma i da će nas njegovo rešavanje često dovoditi do novih spoznaja i upućivati naša nastojanja novim putovima. Čuče se, možda, zamerka da ideja sama svojom snagom mora osvajati ili da su tok objektivni razlozi presudni u tom procesu. Sve je to teorijski tačno, ali cijonizam je i narodno-politički pokret širih dimenzija i s praktičnim ciljevima i zato% se u njegovoj politici predpostavlja izvesna metodika. Učestvovanje sefardskih Jevreja u cijonističkoan pokretu smatramo jednim delom ovog velikog zadatka osvajanja naroda. U cijonisličkom svetu prevladalo je mišljenje da su sefardski Jcvreji sve do danas stajali po strani i da su tri decenija cijonizma prošla mimo njih. To nije taono. U svim sredinama sefardskim cijonizam je našao odziva Svugde se zarana zameće sitni organizatorski rad, posvuda niče neznatna, neoriginalna propagandistička literatura i žurnalistika, i najzad, Sefardi su i neposredno, saradnjom i potporom, doprineli svoj deo u izgradnji predratnog jišuva palestinskog. Statistička dokumenta o tome su na ov ; om mestu izlišna.. Pa ipak to su samo sporadične pojave; do jačih, izgradjeni]ih cdjonističkih organizacija medju Sefardima, izuzev Bugarsku, nije došlo. Uzroke valja tražiti u istoriji sefardskih Jevreja. Cijonizam, kao doktrina i kao politički pokfet, jeste sinteza milenerske težnje za obnovom judaističke misli i evropske pozitivističke teorije ,o naciji i državi prošlog stoleća. Znamo koliko su dolazili do sukoba oni koji su jače naglašavali jedan ili drugi elomenat. Uostalom, povremeni potresi u samoj Organizaciji, i dandanas, imaju svoje korenje u mvelisanju tih dvaju elemenata. Jevreji zapadne Evrope, ma u kakvoj numeričkoj disproporciji bili prema jakoj kuli istočnoevropskog jevrejstva, vršiU su vodeću ulogu u vodstvu. U koliko su bili poreklom sa Istoka, dobili su svoje obrazovanje i poglede na Zapadu. Centralne ličnosti u vodstvu i danas su u najboljem smislu poevropljend istočni Jevreji. Moglo bi se reći da je istočno jcvrejstvo dalo cijonizmu sadržinu, a zapadni Jevreji formu. Morao je doći zgodan istorijski momanat da sinteZai poprimi obličje. Sfefardi, posebni jevrejski svet, kao takvi, nisu uzimali učešća u izgradjivanju cijonističke doktrine i pokreta. Oni nisu bili svesni sebe i svoga jevrejstva; nisu mislili (jer misao je viša forma duševnog života), oni su samo verovali u svoje jevrejsrtvo. Četiri stoleća su živjeli od aasledjenog kapitala duhovnog. Niti su šta dodavali, niti šta odbacivali. Politička sudbina bijaše im sklona. Pojedinci su se. isprva, čak i afirmirali u najvišim položajima otomanske politike; u privrednom životu su uvek bili znatan faktor, naročito Jevreji obalnih gradova. Jedno i drugo, bez sumnje, ima se pripisati nadmoći njihove starije civilizacije mediteranejske. Ali kasnije i ta njihova nadmoć opada. Politički oni zauzimaju isti položaj kao i ostale »manjine« turske države: žive, naravno, mirnije nego ostala raja, jer pasivni i bez političkih aspiracija, ne predstavljaju nikakovu opasnost po državu. Kulturno vera, istina, dominira svim pojavama njihovog života, ali ne ona životvoma naći nalno - religiozna misao jevrejska, već sterilna dogma - skolastika meslo životne filozofije. Pojedine grupe nisu podržavale medju sobom bogzna kakve jake veze, a još manje s Jevrejima Evrope. Epoha prosvećivanja i liberalizma za evropske narode, a s njima i za Jevreje, počinje sredinom XVIIL stoleća i uspešno završava u prvoj polovini XIX-og. Na Balkanu taj istorijski proces počinje kasnije. Njegov konac su balkanski i svetsVi rat, a rezultat njegov slom turske vlasti na jugoistoku Evrope. Ti istorijski dogadjaji su kamen - medjaš za balkanske narode, a s njima i za sefardske Jevreje: Sefardi su u posljednjim decenijima ulazili u nove nacionalno - političke formacije (koje su posledica pomemitog procesa), a s njima i u Evropu. Za sefardske Jevreje, dakle, tek u naše dane počinje nov odsek u istoriji. Ne znamo u koliko je opravdano upuštati se u istorijske spekulacije o budućnosti; ali svi znaci jasno {lovore da če se i njihov život razvijati kao i život njihove braće u ostalim zemljama evropskim. Životni uslovi 'su istovelni; Jevreji su posvuda' varoŠki elemcnat, jednake socijalne strukture, analognih stavova prema kulturi svoje okoline. I njihov život izgradjuju dva činioca: krv i atmosfera kao što reče Martin Buber u jednoj svojoj propovedi. Krv sefardskih Jcvreja je još vrlo jevrejska, a atmosfera vrlo jaka. Po prošlosti svojoj i po aspiracijama, Sjefardi sn dozreli za sintezu. Cijonizam je, uostalom i za njih, jedini istorijski put. Za pamladjivanfe i obnovu njihovog jevrejskog individualiteta potre-

ban im je Cijon koga zavctna misao gradi; a i objektivni, takvi razlozi upućuju ih Um istim putem. Po najnovijim prosi nama u Mak>} Aziji, Grčkoj, pa, u manjoj meri, u južnim kn jevima naše države, nekako se naslućuje đr. će Jevreji otu naseobina morati potražiti neku Ameriku. Koliko je to mi gumo i s malo izgleda na povoljno rešenjc pitanja, najbcj, nam svedoći onaj veliki broj sefardskih Jcvrejai, koji se a vremc i posle rata razlio u sve veće gradove evropske, a b još nisu uspeli da se fiksiraju cigde. Oni su se s privredno, plimom otisnuli u galutski oktan i lutaju s brega na brej Mase narodne, po nekom prirodnom zakonu, izgleda, u kreću se gore .označenim pravcem. Reklo bi se dla one čak prezajiu pred novim obratima, posle mirovanja od više sto leća. Bilo je to uvek tako u odsudnim momentima istorije 1, roda, da se nadju pojedinci, odnosno generacija, koja ima pj nu svest svoga doba. Doba odneguje i Izbaci iz sebe tikr generaciju. Ova generacija nosi punu odgovornost pred mo mentom. Njen je zadatak da ukaže narodu nov put. Da n dokaže kako se taj put ne da zaobići, ako postoji težnja o nacionalnim samoodržanjem. Da ga uveri kako je »okret sivo ren i za sefardske Jevreje, za njih i poradi njih, 1 da su 01 dužni svojom ličnošću, vrlinama i porocima svojim, upotpui: i uspostaviti jevrejsitvo opet sebi i poradi sebe. A šta moji Sefardi dati jevrejstvu? Ko zna što se sve krije u njihovo duši i karakteru narodnom? Valja sačekati da se izvetri getski duša sefardskih Jevreja, pa će možda i iz nje da nikne bi cvet Možda je u njima ostalo još nešto od stare slave, možda je jcvrejstvu potrebno i malo ovog našeg istočnjaštva, moli malo naše spokojnijc ćudi i plahe krvi primitivnijeg čoveka. Verujemo da Sefardi poseduiu generaciju za izvršenje on misije, za osvajanje naroda. Njoj' je otkrivena) jevrejska budućnost, ona je stupila u dodir s ostalim delovima narodnog leii i s Evropom. Ona je predosećala naše doba, spremala se a nj, i pouzdano se može reći da je ona izazvala kretanje kop se oseća u najnovije doba medju sefardskim Jevrejim\ Po«c su teški, ni iskustva još nije u dovoljnoj meri stečeno; ali w Lja je jaka, i ako je kome potreban vidan dokaz za to, neka bez predrasuda gleda na Svetsku Sefardsku Organizaciju. On Organizacija nema još sadržine, ona je tek jedna manifestaciji —1 imaće je tekl onda, kad Sefardi budu sposobni, da joj dad» pozitivnih jcvrejskih vrednostL t Ovako nam izgleda pitanje cijeniziranja sefardskih Jevrcja, posmatrajući ga s istorijske perspektive. U našoj ‘ jevrejsko javnosti se ovo pitanje nije tretiralo, i ako se u javnom rad« o njega, potičemo na svakom koraku. Jedan je razlog načelan teza narodnog jedinstva je neosporna i u sebi tačna, ali cijo nistićka realnost od tri decenija obogatila nas je mnogokojoa spoznajom u našem radu. A nama je d,o života i rada. i -* je razlog lokalne prirode; pitanje se obično posmatra s gicišta jevrejske zajedinicc u našoj državi, puštajući s vida ia*<gritet sefardskog jevrejstva. Oba gledišta često sprečavaju najbolje naše mislioce da prodru u suštinu problema, do čega na* je stalo u ovo nekoliko redaka.

PREVOZ SMRTNIH OSTATAKA MAKSA NORDAU-A U PALESTINU

27. aprila ponijet će francuski parobrod »Braga« smrtt* ostatke Maksa Nordaua iz Marseille-a u Palestinu. Prije too dopremi 1 ! će se smrtni ostatci sa pariškoga groblja u Matseillesku luku. Gradska uprava Te! Aviva svečano će s* hraniti kostur Maksa Nordau-a u počasnom grobu. Kćeri 1 Nordau-ova, Maksa Nordau, pratit će kostur svojega oca « Palestinu. Pariško društvo prijatelja Maksa Nordau-a i Ak ksandra Marmoreka priredjuje povodom prevoza smi"J ostataka Maksa Nordau-a naročitu svečanost.

4

»ŽIDOV«

BROJ i*.

Najstarija zagrebačka tvrtka dragulja, zlata, srebra, anti'lteta i satova Josip En^lsrath Utemeljena 1850. Telefon intenirban 640 preponi ča svoje veliko skladište mod. svakovrsnih prigodnih darova . ao za vjenčanje, barmlcva itd. uz poznato solidnu podvorb« Kle] kodeš, Menore, kiduš-čaše na skladištu. Kupuje biseri dragulje, staro zlato i rebro, novce, antikvitete itd. uz n J ' bolju cijenu. Preuzima sve novoradnje i popravke uz točnu i brzu podvorbu.

Izraeiitički ritualni panzionat za uzgoj u kućanstvu u Hamburgu Panzlon za djevojke iz dobre kuće za usavršenje u kućanstvu ’ šivanju i za društvenu i jezičnu odgoju 1 naobrazbu. U panzion se primaju i djevojke, koje studiraju u Hamburgu. Regin a Bichrach, Hamburg 13. RuttcHbahn 11.