Život Dra Jovana Subotića 1

су они наравно морали имати сврје еквације готове, па имали пх приватисти шш не имали. На то доl>емја. „Имаш еквација?“ „Имам!“ ПаФФ! Сад сви навале на мене, да им дам да преппшу. С драге воље! Пшпе се на све стране. Но још не бпше готовп, уђе проФесор у школу. „Ко има еквацију?“ запита сада он. Изнесем ја моју и то је бпла једина. Међутим су куражпли прпватисти другове тим, да је читав сат радио проФесор задаћу, па да му није за руком испала. Може се мисдити, како је п сам проФесор гледао, кад је чуо, да ја имам еквацију. Оотави све на страну, и рекне ми, да идем на таблу, те да радим иред свнма. Ја зграбим креду, поставим са свпм просто моје три познате, као што се прописује, умножим две средње једну другом, разделим Фактум првом, и х се покаже као нов комет. 3 ) Проба потврди операцију. То је све бидо за пет минута готово. Све у реду, не да се ништа приговорити. Сад почне проФесор диктирати, а ја станем писати. Бпло је свакојакнх еквација, и умножења и дељења и сдомака и децимала: трајало је читав сат. Напослетку изађе она непозната, коју сам ја пре тога написао. Је лп при том рачуну пшдо све баш најправијим путем, или је проФесору мала каква мајсторија припомогла, то нисам приметио. Доста, даје тај дан проФесор до резултата дошао, до кога му се доћи дан прије није дало. Задовољаи, да је добио број, који сам ја као вредност пепозпате иаписао, иовиче: „Бриши све!“ У тај пар удари звопце, и његов сат је био свршеи.

Дух па карловачкој гимназији био је у ово време

3 ) грч. репата звезда. „Књиге Мат. Срп.“ Ј.

97

Ђаковање