Život Dra Jovana Subotića 1

Ја не стављам ове песме у паралелу, да је с њима успоредпм, него само да впдите, да п краћа епопеја може вредностп иматп, кад јој ту не даје великп садржај, него уметно израђење. А о овом говорптп немам ни позпва нп задаће. Ја сам се трудио, да мп налрт буде правилан и разговетан, изведење да је јасно и сходно, а боје да су чисте и живе. У Пепггп дођем у додпр са Тошом Павловпћем, издавател.ем „Српског Народног Листа“, а касније „Српскпх Народних Новпна“, и уредником „Српског Летописа“. Павловић је био особита природа; Фактор у нашем литерарном и политпчном животу врло знаменпт. Без дубљег знанственог изображења, осећао је дубоко све лепо и виспрено 24 ) у уметностпма, и све потребе нашега народа. Положај његов и занимање захтевало је само собом, да све боље младе силе око себе купи, да ои помаже њима, да се могу одржавати, док учише школе, а они њему при издавању Летописа, Српског Лнста и Новина. Тако сам се и одмах код њега пријавио, како сам у Пешту дошао, п нашао сам тај час у њему пријатеља и потиору. Покажем му збирку мојих песама под насловом „Лира“, крје сам у Карловцих и Сегедину прије тога написао. Он је био секретар код „Матице Српске“, те учипи, да ова те песме својим трошком штампати даде. То је било год. 1837. С цајвећом радости у срцу посветим ја ово моје тгрвенче оцу и матери. 25 )

написао Омир Славии нем. песиик Johann Wolfgang Goetbe издао је 1798. <;вој идилички епос „Неппапп und Dorotbea“. 2i ) цркв.-слов. узвишеио. 25 ) Наслов и иосвета; „Лира Iоанна Субботића. У Пешти, трошком Матице Сербске 1837“. На другом листу: „Отцу и

149

Пешта