Život Dra Jovana Subotića 1

Гости пограбе огртаче п шуоаре. п пођу с попом к љеговом стану. Село Добрпнце’) деле две дугачке, широке улпце на четпрп повелпка деда. На раскршћу стоји дрвен пшаран великп крст, као што се то виђа обично по свим онпм селпма, у којима су Србљи православне иркве у оно време пскључиво становалп. На једном углу тога раскршћа стајала је мала сеоска школица у црквеној порти; преко пута од школе, к југу идући, налазила се „варошка“ кућа, како то опћинску кућу у оним селпма обично називају. Уз ту варошку кућу ста,јао је сеоски обор, у којп су дотеривалп марву у штети ухваћену. А онда је такп била поппна кућа, народна би песма казала „попини двори“. Ови нопини двори били су мала сеоска кућа, која се од других сељачких само тим разликовала, што је била окречена и што је у једној соби била „господски“ намештена, господски наравио у смислу добриначком; та имала је политпран орман са четпри фцјоке, и плаветно, дрвено канапе које се могло спустити и дизати те на место кревета послужити, а тога није било ни у самој Максимчевој кући, па ни у Бајаловићевој, које су по 50, 60 че.љади бројале. Дрвена пода нпје било ни у „попиних дворих“, него је прпјатељ иарохијан могао доћи са неотресеним блатом са опанака у собу, и пљунути са свим просто као код своје куће на под од чатлајпсане земље. Кућа је имала две собе, једиу са сокака, „велику“, другу из авлије, а међу њима је била кухиња. Испред куће, од опћннског обора до суседног плаца, ишао је дрвенп плот, поплетен прућем; и тако је кућа стајала у авлији, не далеко од плота; а у авлију ула-

г ) До б р ин ц и су село у Срему, у митровачком протопресиетерату. Данас имају 263 дома и 1811 душа православних. 7

Ноћ пред Три Јерарха 1817.