Život Dra Jovana Subotića 1

(маја), десета и једанаеста 1883. год. 17. и 18. априла. Даље, у другим деловима рукописа, нема бележака о времену. Знамо да ее Суботић 1884. г. преселио у Земун и да је тамо умро 16. јануара 1886. Остатак автобиограФије пада у то доба. Алије 1885. већ поболевао. Прве је главе, дакле, писао од 1880. до 1883. припадом, а.оеталу огромну већину је написао 1884. и ваљда пешто 1885. Томе се послу у Земуну могао сасвим предати, јер се онда био махнуо адвокатског рада. Пред нама је, дакле, последње књижевно дело човека, који је превалио шездесету, и то, рађено припадом и доста брзо, и недовршено; недовршено због тога што је само па хартију бачено а није коначно дотерано. Хитња и недорађеност се види по многим стварима: ипо недоеледности правописа п језика, и по изостављању речи у некојим реченицама, и по лапсусама у граматицн и стилу, п по летимичном п еумарно;и приказивању на неким местима. На много места у овом, првом, делу о једној ствари говори н по двапут, и трипут, на нр. о својој болести на стр. 16. и 90., о својој првој орацпји на св. СтеФана у Карловцима на стр. 85. и 103., о мајалесу на стр. 87. и 112. итд. Истина, у руконису има и доцнијжх додатака и исправака, и пером и плајвазом, али је то, и то се види. чињено на брзу руку. И после тога накнадног прегледа се омакла оку тако круппа грешка, да на стр. 25. говори у год. 1856. о својој матери за коју је на стр. 14. рекао даје умрла 1849. године. Наномињући ове слабе стране хоћу само да прикажем ирави карактер овога дела, а никако да му побијам цену. Оно због тога не губи вредност коју ми од њега очекујемо. Има у њему и пуно стилистичких лепота, живих, пластичних описа, а материјалу њему веома је важан за нознање наших .људи, нашега друштва почевши од тридесетих годииа па даље, и онда, нарочито за познање Суботићева карактера и његове књижевничке индивидуалиости. Да наведем нример за ово иоследље, већ ова ирва књига лепо илуотрује оно, што смо опажали и у љеговим песмама, колико је Суботић од својега детињетва био интиман са природом и оа народним животом. Први део автобиограФије, који ее еад иушта у јавншт, приказује живот Суботићев од рођења до 1840. год., кад ночиње „његов индивидуални живот, љегова радња у оиштем >кивоту“. Тај одсек својега живота назвао је писац „Идила". Тумачеље тога назива наћи ћемо на стр. 62., где писац вели: „Цео живот добриначки билајеједна цела иепрекинута идила“; а на крају (стр. 152.), кад је довршио приказивање својега ђаковап.а, додаје: „Цело је једна чиста, права идила“.

ш