Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa II

/

+= 804 –=

л топове, п побегне к Делиграду. Онда и Пауљ Матејић са остатком своје војске и са другим Војводама избегне у Делиград.

После ове пропасти на Каменици Пауљ је се борио са Турцима те исте године у Делиграду, а после у одступању низ Мораву; и кад Турци потиснути буду са Мораве натраг, Пауљ је се јуначки борио докле Турци из земље прогнати нису.

После тога Пауљ је се са својим војницима из Млаве борио про-'

тиву Турака у свима борбама, које су се дешавале па Делиграду и јужној страни Србије око Ниша, горњег Тимока и Мораве.

Године 1812. био је готово непрестанце у Делиграду и бранио га од Турака. То потврђују и девет писама Кара-Ђорђеви, као што његов дјеловодни протокол гласп. “)

Године 1813. био је у боју на Делиграду под Младеном, а потом бранио је прелаз Турака преко Мораве по више Кулича. Но кад Турци продру преко Мораве, војска се распрене, Војводе побегну у Аустрију, и он заједно с њима око 23. Септемвра у Аустрију преко Дунава пређе.

Године 1815., кад наново Срби устану противу Турака, он се врати у Србију и живио је мирно код своје куће у селу Мељници, гди је и умро.

Кажу да је био врло добар јунак и добар вођа, пи да је врло лепо управљо са народом.

Да ли има од његови потомака данас кога живог, незна се.

184, ГЛИША ГУСЛАРОВИЋ БАРЈАКТАР.

Глиша Гусларовић је био барјактар код Петра Добрњца, и кажу да је био омален човек да га немаш шта видети, али се јунаштву ње-

говом дивио и његов Војвода. Једном на Делиграду рањен је био и.

Добрњац и Глиша, и оба су лежали под шатором, а битка је трајала. Добрњац је излазио овда онда и наређиво што треба у војсци, па се опет враћао и завијао своју рану. На један мах потегне кумбара, па падне у сред шатора, у ком је лежао Добрњац и Глиша.

„Ја помисли“, причао је Добрњац, „сад је крај свему, па се чисто збуни, и тек гледо сам кад ће да прене, али Глиша чека, чека да се

#) Види Нр. 778, 783, 862, 1044, 1066, 1171, 1206, 1248 и 1255.

у . . . а |