Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)
ПРИЛО
Г ПРВИ
3. Хаћозпа рјезапта! рјетепне Азап-аоћисе.2
5с08 зе Бјећ џ согје“ хејепој А15-зи зпје2ло, а15-5и Јађикоут 2 Ра 5зи зпјех, уесћ-Б6] оКорпш“ Јабшком!' уесћ-Њ1 ројеђећ“. Миб.зи зпјеглб, п-зи Јабшоуе“; песо 5ајајог Асе Азап-аоће. Оп Бојцје и гапапи от! Ођјадста тагег'2 1 зез та, а оћшбоуха од знда пе тоола. Кад |-ти-је гапат' Бооће ЊПо, (ег рогиса мјетпој оћић! зуојој:!3 „Ме сека-те и дуога Бјејоти, !“ „1 и дуоги, ш и годи тотпи,“! Кад Кадипа кјес! гагитјеја, ј05С-је јадпа џ [ој позћ зтаја!• Јека збаде Коспа око ауога;!' 18 робјехе Азап-Аоћига, да угаћ Топ1 Ккше г17 репхеге. 9 Та опот [егси29 дџе сћлеге дјемојКе:2! „Мтан-пат-5е, па тајко пазса; „је оуо Бађо Азап-Асог2 „уесћ далхагз Ртеогомећ ђехе.“
. песна, само: Хасанагиница. и 0, шта. и 6. у гори. ил', и 6. е сниег. и 6. лабудови. и 6. окопнио. одлетили.
10 а. и 6. нит“.
Ма. Гди он лежи од љутие рана. О. од љутијех рана, с напоменом да је у ранами љутими чакавски и кекавачки »твор. падеж мјесто сказат.ј« и мисли да је у нас приличније од рана него у ранама.
12 а. и 6. мати. а. Он поручи свотоћ верноп лђуби. поручи с. љ. в. а. у биелу двору. а. моме. а. Гошт сталше у туги великоћ. а. стаде тутанћ. а. а. и 6. тад. а. прозоре. а. и 6. трче. а. двие миле кћерце. а. и 6. ага. а а а а а а а
о» с ооаољлњ~осо ~ = РВЕРВРРЕОР
13
· он 14
Еј =
о:
ко па по о
· већ е улк.
· тад! се вратл.
· пак.
. тера.
· петоро.
· и. 6. дјеце.
· и 6. ништа не говори.
та
| уганзег“ Азап-Аоћнита [ет25 зе ујезаја Бкајџ око угаја „Ра тој Бгаје уеке згатоје! „оф -те заспе26 од регего27 Фе!“ Вехе тисј; пе сомом гагђа29 Месћ зе тазста ц хере змропезо 1 уаФ -опој3! Котлоп оргозсћјепјазг да изтоће родриппо мјепсапје, да оте 5 опште тајс и хајгаоће,38 Кад Ккадипа Котоп ргопџсеа, Фуа-је зта и сејо ошћЏа, а дуез“ сћегезо џ тштепа |та а 5 тајаћшт и бечсјезе зткот одјећ 3! ткако пе тооја. Месћ-је Бгајах ла гикезв8 џтео, 1 једуа-је апкотз9 газгамто: кет-је тесће К' зеђи па Коотита 5' споте отеде ц дуоги Бјејоти.: О годи је тајо укеше за, тајо угјете, пе“2 педјеосћи Чапа, добга Кадо“з, 1 од кода дођга““ добти Кади ргозе за зу1 запа;
30 а. свилене.
За. и 6. јој.
32 а. опроштења.
35 а. Да одлази својон старом маћци. И да с! опет може преудати. — 6. у натраге, с напоменом да у зашраге није нигде чуо. За претходни стих вели: »ја сад мислим да овај стих значи: да узме оне новце што су јој по Турскоме обичају, на вјенчању пред кадијом обречени, ако је муж пусти (ови се новци у Турака зову никјах-параси, откуда је и у нашијем народнијем пјесма= ма ниће мјесто вјенчање). Ако је овако, онда ни Фортису нијесу знали казати право зна= чење овога стиха; јер он каже да то значи,
да иде Е мајип п да се мозже преудаши. за >
35
55 с маленим
у
сл
колевци. бешици.
У а. растати се. · за руку. · ОД нБег. — 6. с“ синком. · пак е меће за се. 6. вели да би по нашим народним песмама приличније било за се.
а. И с нвом иде двору бијеломе. — (6. греде двору, и у напомени додаје да је можда неки учени Далматинац поправио Фортису бјеботи м. бијеломе.
32 а. и 6. ни, с напоменом у 6. да је ни приличније.
"За. и 6. када.
3: а. добра рода.
6. одјјелит' се.
30 а