Zora

3 0 Р А

задрхтао је у пријестоници својој, Јајцу бреговитом, кад најприје Подриње а за њим и тврди град Бобовац издајством кнезРадаковим падеу руке чета Мухамедових. Мехмед-паша, (иначе Махмут-Оглу, први и најмилији доглавник великог Мухамеда, а син Српкиње монахиње цариградског манастира св. Јована Претече и брат Михајила Ангеловића Абоговића, који је послије био и зет царски и беглербег румелијски) — потјера пред собом пошљеднег Томашевића, најнедостојнији изданак владалачке једне династије и сатјера га у Кључ, одакле му се преда на милост и немилост, на —■ кјеру. Силни Мухамед II. натјера Стевана те напише писма на све старешине и главаре своје да градове и каштеле без сваког отпора цару предају. За тили час питома Босна бјеше освојена, а силни цар убије краља Стевана, пошто му најприје, по свом обичају, живом здере кожу са леђа и отме 2 милијуна жутијех дуката, што их је овај убијца и краљципија био згомилао. Трећина цијелог живЉа босанског и цијело племство мораде примити вјеру имењака султановог, а 12.000 њих, који то не хтједоше подављено бјеше у хучноме Врбасу. Осим тога 200.000 робова одведено бјеше у ропство, а 30.000 младића претворено у јањичаре!.. Босна бјеше поражена; а и Херцеговина, из које њен Херцег Шћепан Вуцков Косача, са задовољством посматраше несрећу свог сродника краља босанског, осјетила је такођер над собом бич најнемилостивије судбине. Наскоро за Босном бјеше освојена и Херцеговина, но уступљена на данак од 25.000 дуката и роба — Шћепана, најмлађег сина Херцег — Шћепановог, који умпре 1518. код Халеба на истоку, као Ахмет-паша Херцеговнћ, док п она 1483., на неколико година послије смрти ХерцегШћепанове паде коначно у руке Мухамеда II., који прије тога протјера завађену дјецу Херцегову, Владислава и Влатка, а земљу им придружи осталим својим провинцијама. Побједе за побједама су се низале, јер најсилнији отпор Мухамедов, жестоки Ђорђе Скендербег, који га из тврде Кроје одбијаше јуначки и смјело, бјеше још 1467. у ЈБешу у Арбанији бјегунцем ау највећем очајању умро. Скендербег, који некад (за Мурата II.) бјеше и сам образован за јањичара и кога мудри Рим назва „АШе1а Сћт& а (Атлег Хрнстов) сметао је једини великом Фатих Мехмеду да се назове најсилнијим; јер једини он на Балкану бјеше непобијеђен до смрти, — и поред све крваве борбе с Османлијама за пуне 24 године, у којој одбијаше и нај јаче турске најезде, као оно 1465. год. (150.000 Османлија). . . . Али након свега тога, све од Црног Мора до Јадранског, Јонског и Јегејског, па све до преко мутног Дунава, пало бјеше под криву димишћију Мухамеда елшра, султаиа, цара спију крајепа пстока и запада , како се сам називаше. У један исти мах ратовао је с Угарском Пољском, Папом, Египтом и Перзијом, а за петнајест година, од 1453—1468., покорио бјеше Цариград, Србију, Босну а за њнма Зету, Арбанију, Мореју и т. д. и т. д. Оно неизмјерно благо и непроцијењено богатство, које је незакони го пало у руке крсташких чета за вријеме крсташког вандалског освојења Цариграда, пало бјеше сад у руке новог освајача, њиховог побједитеља и побједитеља анадолског, угарског, српског, босанског, херцеговачког, румунског и т. д. и т. д. Разбио је и Перзијанце у Азији и отео Крим и потчинио себи ратоборне кримске Татаре и њихове дивље чете дивљије него и чете Мухамедове, у којима бјеше разноликости племенских раса, као некад оно у војсци Ксеркса, сина Даријевог. II —- побједама не бјеше краја. Да не бјеше једног грдног пораза 1456. под Биоградом, кога је са силном својом војском од 160.000 и 300 топова, поднио моћни падишах од српских и угарских чета, којима на челу бјеше храбри Румун Јован Хуњадија (Сибињанин Јанко), његов