Zora

Стр. 156

3 0 Р А

Бр. У.

И ето у томе је језгра и суштина средњевековнога просветног покрета, за који нам ваља додати да још није ишчезао на овим странама, ако мислимо судити појаве просветнога живота на Балканском Полуострву не по тој и по тој години летописа, не по мислима што им одређују значај и правац. Опет зато, цела је истина да су и међу балканским Словенима просветни покрет и мисли нашега доба имали утицаја и да су већ довели до знатних последица. Где почиње тај просветни утицај новога доба, најбоље се може познати по супротности коју он показује спрам горе назначених обележја средњевековнога просветног покрета. Међу балканским Словенима просветне мисли новога доба јављају се у почетку своме буђењем народности и љубави к њој, и извесним претпостављањем народноснога осећања верском осећању. Из ових тежњи изникла је одмах жеља да се народни језик изучи и развије као средство образованости, насупрот дотадашњем старом свештеном и црквеном језику. Од кад је овај начин сматрања себи пробио пута, сви балкански Словени, католици, православни, па чак и мусломани, почињу више ценити свој народни језик него ли црквени и почињу више вредности давати своме народном јединству него ли верским разликама. У току овога кретања, расцеп међу Србима и Бугарима, једва уочљив некада, оснажио се и изоштрио, и створио је антагонизам, каткада, може бити, и сувише страстан. Срби су се користили лепотом свога народног језика и дали су му књижевну углађеност, данас већ веома високу. Ујединивши се на осно-

вици народности као народносна црква, а задобивши, након последњега руског рата, и своју државу, Бугари се журе, следујући примеру Срба, својих западних суседа. Тако се из старих рушевина средњега века, на овим основима, ствара живот нов, пун занимљивости, каткад пун полета и страсности, што је, може бити, неизбежно онда кад се стварају облици нове народносне образованости, која је још једнако у своме постајању. Један од најбољих писаца сувремене Франпуске, г. Е. М. де Воге ('Уо^ие) карактерише земље источне суседне и у сасвим сличним приликама с Балканским Полуострвом, као земље иротлости. Он позива своје читаоце, да од садашњих источњака с поверењем потраже живу науку о прошлости, називљући их верним чуварима старих завета историјских. „Исток је заборавио како се ствара историја — узвикује славни писац — али нам је, по племенитој повластици, исток сачувао нетакнуту историју старих времена." Узлазећи на свету Гору, г. Воге се спрема да онде нађе као у живом музеју још недовољно познати средњи век византијс.ки. У истину, данас је на свима овим странама прилична збрка. Свакога часа можете сусрести не само у мислима него и у практичном животу начине средњега века раме уз раме, врло често, с мислима и начинима нашега доба. Ресултате овога спорог али не увек тихог развоја, који, у наше дане, старинским облицима ствара нови изглед, моћи ће нам показати само будућност, у којој ће се једном сталожити и сместити производи сваколикога овога просветног покрета.