Zora

Бр. VIII.-IX.

3 О Р А

Стр. 321

нога, који је у стању потпуно да разазна лијепо од ружнога. Критика треба да је отрога, како би тиме боље придала цијену лијепоме, зато што- просвијећени ггасац не тражи нвзаслужене хвале и славе, него му треба, да га критикује строг ум, који вјерно појима његове мисли и његово дјело. Критика треба да је и учтива, те да се не поткраде ни један уврједљив израз, јер поред такога понижавања достојанства критике могло би се мислити, да је рецензента или критичара управљала истинска жеља за добром и користи, она је дужна да одушевљава сва његова истраживања и разбирања те да буде вазда његовим непромјенљивим вођом... * У ратовању руске војске по Манџурији по Ј гинуо је и пјесник Леонид Петровић Волков, гдје је био официр козачки. Он је био један од најбољих руских пјесника. Пошљедња збирка његових пјесама иЗашла је лани под насловом На далеком Истоку. Опијевао је природу, људе и њихова страдања на Истоку, па тамо је и умр'о. * Владимир Назор, један од најдаровитијих хрватских пјесника издао је у засебној књизи своје 81а^епзке 1е§епДе. 0 овој књизи, — ако је добијемо, — проговорићемо ошиирније. * Иван Лепушић, књижевник хрватски, написао је и издао двије књиге за дјецу: СујеГпИг и Бга^о1јиЂ. — Лепушић одавна пише за дјецу. Нама изгледа, да он у опшге пише за дјецу, јер и оне његове приче из Босне, које је одраслијем нампјенио. могу само дјеца с извјесном насладом читати. * У. Мерхаут, књижевник чешки, написао је роман под натписом АпАе1$\а зопаГа. Чешка критика држи, да је ово најзнаменитија појава у њиховој белетристици за пошљедњих десет година. * А. Л. ЛипоЂски књижевник руски написао је и издао књигу под натписом Хорпати. По његову писању изгледа: да он или не познаје ни Срба ни Хрвата као што би требало кад се хоће да пише о некоме, или, ако их познаје, да му у писању није било стало до истине него до нечега другога. Жалимо од срца што је ова ствар штампана на руском језику. * Македонскји вопросЂ на почвћ его исторш, ЗтнограФш и политики. — Под тим натписом изашла је књига, што је написао госп. Јован Рогановић. * Познати књижевник руски Павле Аполоновић Ровински, написао је брошуру, у којој устаје про ■ тив Руварчеве расправе Моп1епе§гГпа. Књизи је натпис Ч е р н о г о р скал истор^н передт, судомг архимандрита Илариона Руварца. ЧиШуљг -ј- Дј >. Нлпја Огњановнћ - Абуказем, испустио је своју племениту душу дана 21. августа у Будим-

пешти. Покојник је у читавпме Српству био познат као ватрен родољуб, као многогодишњи заслужни урбдник Јапора , а нада све као хумориста и сатиричар, који је толико година пунио ступце Змајевоме Стармалом, Змају и ЖиЖи. Засебно је издао своју Шалу и сатиру (5 свезака) и Веселе припопет ке, па АбуказемоЂ Шаљшт календар, 0 дифтеритччној Ђратобољи, Како се Ђаља чуЂати од колере, Гробопе знаменитих Срба и Зани.иљипе приче из октота знаменитих Срба. Вјечна му памет! -ј- Жпвко Милосављевпћ. 26. јула ове године, српска Велика Школа у Биограду остала је за навијек без једног свог знатног, просвјетног раденика. Смрћу проФесора Жнкка МилосаЂљепића остала је катедра Римскога Права упражњена, катедра коју је учени покојник на тако угледној висини умио српском народу да одржи. Рођен у Пожаревцу 1860. године свршио је и основне школе и гимназију и Велику Школу у својој домовини, одаклв^је 1885. године, као одличан ученик, послат у Париз и тамо довршио своје учење у париском лисансу права 1888. године. Већ идуће године буде постављен за суплента на Великој Школи за римско право, а 1890. именован је редовним професором правног Факултета. Кад се указала потреба да у највише земаљске судове уђу и неколико Млађих снага, који одлично знају правне науке, постављен је за члана Касационог Суда, а остао и на даље као хонорарни проФесор Велике Школе правног Факултета. Од његових стручних радова споменућемо: 1. Римско приватно право и његов утицај на јевропска законодавства и правничко образовање у опште. 2. Римско приватно право. Књига I. увод, извори, историја и монументи. Лично, статусно и породично право: I. (половнна). Књига II. Стварно право, која је у рукопису; Књига III. Нашљедно право, која је у штампи и од које је покојник доживио да види само први табак оштампан. 3. Нови законик о кривичном поступку за Босну и Херцеговину. 4. Римско Јавно право од Виљемса. (Пријевод). 5. Јавно међународно право од Функ-Брентана и Сорела. (Пријевод). 6. Држава старога века од Де-Куланжа, које је дјело превео заједно. са Божом Прокићем. За своје књижевне радове и научне чланке по српским и француским часописима одликован је орденом св. Саве IV. реда, а био је чланом берлинског „1п1егпа1;10па1 — ^егепп^ип^ 1иг КесћЈатбзепасћаД ип<1 ^о1к8тг4асћаЉ1ећге. и Вјечан му спомен! -ј- Дум Иво Стојановпћ. И бијели Дубровник град опет се у црно зави. И српске сузе опет оросише нови гроб један. И над тијелом што га у тај гроб спустише залелекаше пјесме покајнице, баш онда, када су требале да се заоре пјесме радованке у славу ономе, који је кроз толико година био слава и понос милога Дубровника. Дум Иван Стојановић преминуо је. Велики Србин, родољуб,. ватрени поборник за све оно што је свето