Zora

Бр. II.

3 О Р А

Стр. 47

борбе и трвења између држава и народа, у велико разријешена од ових проФесионалних обзира. И поред закулисних сплетака, које често изобличава ма у какву се тајанственост завијале, она ипак представља истините тежње и мисли свих струја и праваца у савременом друштву: преко ње често велики државници огледају тако рећи земљиште, прије него што се одлуче на овај или онај корак; кроз њу се исто тако дају велики ударци, намијењени да изненаде противника, па по некад и цио свијет; њоме се обавјештава, али се њоме исто тако обмањује и заварава јавно мнијење. С тога је, по моме мишљењу, немогуће проучавати с гледишта историскога, нарочито с гледишта Дипломатске Историје, ма и једно од питања из друге половине нашега стољећа, а да се не потражи помоћи и обавјештења на овом великом и неисцрпном извору. С тога је за мене потпуно необјашњиво, како је могло бити да јој се до данас не посвети у овом погледу више пажње. Крајње је међутим вријеме да се то учини данас. У Европи има јавних књижница које имају велику и богату збирку дневних листова и часописа, па ипак је и по њима број њихов ограничен; по најчешће наћи ћете ту листове једне земље, па и њих не баш у потпуности. То међутим није довољно за сврхе Дипломатске Историје. Међународна питања занимају све земље, или бар њихов велики, ако не увијек највећи број. Свако иоле важније питање претреса се и расправља на све четири стране свијета, и с разних гледишта: економског, друштвеног, политичког, вјерског, народног, војничког итд. У више махова једна струја је однијела побједу, а улога штампе није у тој борби била пошљедња. Ту улогу ваља познати. Историчару треба дати могућности

да допуни проучавање правих дипломатских исправа као и главних политичких радника из датога времена познавањем слободног суда гласила јавнога мнијења. Зар је мало случајева било, у којима је штампа својим утицајем задржала или осујетила извијесне политичке тежње? Хоћете ли, Господо, да имате тачну и вјерну историју ма кога међународног уговора из најближе прошлости ? Ви до ње не можете доћи, ако не будете добро уочили улогу, коју је у њој играла штампа, бар она која је у њем}'- била највећма заинтересована и најбоље обавијештена. То вам је велико одбојно огледало које из самога живота прима своју свјетлост и које ову враћа преиначену. Оно треба да буде стављено у службу Историје, а нарочито и безусловно њиме треба да се служи и користи Дипломатска Историја, ако се хоће и жели, да она успјешно одговори своме задатку. С тога је мени част предложити овоме одабраном збору ову одлуку с молбом да је усвоји: „Међународни Конгрес за Дипломатску Историју, „Увиђајући огромни значај штампе у савременом животу народа и држава; „Увиђајући у исто вријеме велике тешкоће за проучавање разних питања и разних тренутака јавнога живота с историскога гледишта, а без овога неопходно потребног помагача; изражава жељу: 1, да пегов Упратзни Одбор узме на се дуокност, ше да ово ваоЈсно иишање озбиљније проучи; 2, да предузме иошребне кораке код влада, како би се дошло до сшварања једне свјешске јавне књиокнж^е, намијењене искључиво ирибирању (бар најпаокнијих) дневних и иовремених лисшова и заиисника народних иредсшавнимтаЂа с њиховим додацима; 7*