Zora

54

Бр. XI. и XII.

3 О Р А

Стр. 421

бљом велосипед заједно са педалима и гуверналом, па се врати пјевајући у механу, задовољан као човјек кад се упише за члана каквог добротворног друштва ил отпјева многаја љета на какву заносну здравицу. Сељаци пред механом дрекнуше и прснуше куд који. Само механџија поклецује кољенима, поблиједио као мртвац, разрогачио очи и тресе се. „Ој Бога ти, незнани јуначе, Чиј су ово пребијели двори?" пита Марко, Механџија, по свој прилици учтиво трљајући руке и муцајући од страха, једва објасни да је то обична једна путничка механа а он, тако,. . механџија. И Марко се њему представи Каже како је дошао да освети Косово, да убије Султана и тако даље, као што је то већ адет у јуначкој конверзацији. Најпослије Марко осјети жеђ па ће: „Механџијо, донеси ми вина, Да ја јунак жеђцу поутолим, Јера ми је грдно додијала, А механџија — пун учтивости — на послужавнику, доноси један деци Марку, а од дрхтања пљуска вино из чаше. Због те шале испали су механџији три здрава зуба. „Одатле Марко опет појаши Шарца, па пође даље. Међутим они сељаци што се разбегоше одјурише право у срез, полицији, да јаве за страховито убијство; а ћата отпрати депешу новинама. Механџија привије на образ хладне облоге, узјаши коња, па право лекару, те узме уверење за тешку повреду; оде затим адвокату, те га овај детаљно испита о свему, узме му паре, и напише кривичну тужбу. Начелник срески нареди одмах једном писару да са неколико наоружаних жандарма пође у потеру за зликовцем, а депешом пошље распис по целој Србији. Марко и не сања шта му се спрема и како су већ стигле две три страшне тужбе „снабдевене прописаном таксом" и наводима параграфа за убијство, за тешку повреду, за увреду части; па онда ту је већ „претрпљени страх" „претрпљени болови", „трошкови око лечења", „толико и толико накнаде за прекинути рад у механи, дангуба, писање тужбе, и таксе". А већ за проношење обеспокојавајућих

гласова о убијству Султанову јављено је одмах министарству шифром и отуд дође брз одговор; „Нека се та скитница одмах ухвати и најстрожије казни по закону; а најревносније нека се мотри да се такви случајеви не понављају, јер то захтевају интереси наше земље, која је сад у пријатељским односима стурском царевином". И пуче глас на све стране о Марку, о страшном човјеку, све се устумарало, бјежи,уклања, прескаче јендеке и босо јури по трњу. „Што га Марко више призва да се врати, онај све жешће бежи. Наравно да сваки од поплашених одјури право у среску канцеларију и тужи за „покушај убијства". Пред среском кућом закрчио народ да се не може проћи. Вриштедеца, кукају жене, узбунили се људи, пишу адвокати тужбе, куцају се депеше, тумарају полицајци и жандарми, по касарнама трубе дрече на узбуну, звоне црквена звона, држе се по црквама молепствија да се та беда отклони од народа. Проструја глас кроз масу да се повампирио Краљевић Марко, те се од те страхоте поплашише и полицајци и жандарми, па и сами војници. Куда ћеш се, брате борити с Марком живим, а камо ли још кад је вампир!" И на тај аларм подиже се срески писар са десет жандарма. И отпоче битка, битка Краљевића Марка са среским писаром и десет жандарма. Разумљиво је ко је морао страдати. Жандарми попадоше као жртва свога узвишеног позива, а писар „кад види шта би, заборави на извиђај и параграФе, већ даде плећа, и стаде да бежи". И послије извјесног гњављења писара и неколико Маркових реченица у најчистијој прози опет се указаше жандармске униформе и опет исти резултат. Најпослије чуше се из даљине трубе и дабоши, земља затутњи под тешким топовима и грунуше плотуни пушака. Настаде страшан бој. Бије Марко, Шарац фрче, али мало по мало малаксава снага и Марко се предаје. „Одузеше му коња, одузеше оружје, везаше га, и стражарно га поведоше у срез на ислеђење". Како је само парадно то стражарно провађање. Да човјек не зна шта је, мислио би да су триумфалне почасти легендарном српском јунаку на каквој нашој дилетантској позорници. „Пред њим десет војника, за њим десет, и тако с обе стране по десет с пуним