Zvezda

СТР. 130

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 16

Али одмах по његовом оздрављењу буде настава поново предузета и тако Форсирана, да је Криетсјан свршетком своје треће године могао тачно чат&ти немачки и латински. У четвртој години научио је он дрквену историју и око осамдесет псалама, као и две стотине црквених песама, које је све могао и певати. Ма да је овај мали научник нову тешку болет морао претурити преко своје главе, закључи његов учитељ ииак — свакојако само и снамером, да пропарадира са спремом свога ученика — да још исте године отпутује с њиме у Копенхаген, и да га тлмо представи краљу. У јулу 1724 буде тај пут одиста предузет; после бурне пловидбе, при којој и Кристијана спопздне морска болес/г, а он, и нокрај тога, није могао пропустити, а да не поутеши болесне сапутнике казивањем псалама и латинских изрека —• приспе учитељ и ђак у Копенхаген. Али су тек деветога септеммогли изићи пред краља. После брижљиво изучене и течно изговорене поздравне беседе, буде мали Кристијан подвргнут дугоме испиту (од 2 часа), при чему је својим многостраним знањима све слушаоце веома изненадио. После овога су сљедовале многе аудијенције код краљевских нринчева и нринцеса, тако да се малиша, по повратку у Либек, осећао потпуно исцрнен и ослабљен. Али су му ипак предстојала нова нанрезања; у колико је пређе у своме месту рођења остао неопажен, у толико се више сад, поеле путовања у Копенхаген, дигоше сви отмени кругови градски, да се познају са „чудом од детета". Испити су сљедовали један за другим. А толиким штранацима слабуњаво дете не бегпе дорасло; он наде по трећи пут у тешку болест, којој најзад и нодлеже 27 јуна 1725 год. у млађано доба од четири године, четири месеца и двадееет и једног дана. Једино, што у току свога краткога живота није могао научити, било је нисање; његови прстићи беху и сувише слаби, а да би могли пером водити. За време целог свог живота није никад јео чврста једа; млеко његове верне дојиље остало је његова једина храна до на неколико недеља нред смрт. У последње ; време давато му је кашиком нептто кравља млека и ј чорбе од нива; али на чврсту рану и жвакање није се ! могао никако навићи. Ј. * Домаћи дек. Славног берлинског лекара Харма нозове једна дама која је патила од главобоље, и упита га сме ли да меће кисео купус на главу. „Можете — одговори овај, али метните онда и једну кобасицу но врху". —

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ I УМЕТНОСТИ

Уредншптво је добило на приказ : „пићгоупЈк" календар за нросту годину 1889, уредник А. Фабрис, цена 40 а с ноштом 50 новчића. — 0 овом ваљаном календару проговорићемо ошпирније и приказаћемо га, а за сад обраћамо пажњу наших читалаца на њ, препоручујући га као ваљану књигу. Нарочито напомињемо да је Дубровпик окупио око себе све што ваљано пигае, а да је тако, уворавају нас имена: Змај Јова, Сима Матавуљ, Бг Милан Решетар, Шантић, Ћоровић и др. Сем свега има и неколико лепих слика. % Пон Ћлуа и Пон Снира, нанисао Стева Сремац. издање Срнске Манастирске Штамнарије, (прештамнано из Врапкош Еола). Цена 2 динара. Близу 30 штамнаних табака! Ретка, веома ретка појава у нашој грогаићарској књижевности, и само то би било довољно па да књигу препоручи. А кад још знамо да је нисац, Стеван Сремац, аутор Ивкове славе. и кад знамо да је Сремцу живот Срба Војвођана, до ситница познат,онда, мислимо, да није нотребио препоручивати, тим ире, што ће читаоци за 2 динара добити и онако лепо и угледно издање, како само уме дати карловачка манастирска штампарија. 0 овој књизи проговорићемо у нарочитом реФерату. * У Београду се састао један одбор за издавање ваљаних ириноведака из наше и страних литература. Циљ је томе издању да потисне петпарачку књижевност која обнчно сваким чудом части нашу публику што чита. Одбор ће издавати сваких 15 или 20 дана по једну свеску у којој ће бити по једна или две приповетке, слике, новеле или скице, и то ће изићи целе, никако у наставцима. Та ће библиотека носити наслов Веселе вечери. Цена свакој књижици биће 0.50 динара. Власник тога предузећа је Штампарија Светозара Николића. Желимо успеха овом предузећу. ИСКРИЦЕ ДУХА

Човеку је урођено, да мрзи на оне, — које је увредио. Тацит. % Нашто ми пријатељ, који се мрдне, чпм и ја главом кренем, кад то већ боље од њега чини моја — сенка. Плутарх.

Продавци жогу добити „Звезду" код Да нида Романовића. САДРЖАЈ: „Садаш&ост" (песша) — „Циганче" (наставак) „Хајнеова" (песна). — „Где поиоранџе зру" (наставак) — „Неодлучност" — „Каижевност" — „Занижљивости" — „Велешне из каикевностн и уметности" — „Искрице духа". В .1асник Ст. М. Весјклиновић. Штами. Св. Николића об. вбнац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Вескдиновић.