Zvezda

Стр. 194

Број 24

добијао кад дођу тазе, а из Београда су стизале трећег дана по излажењу. Округао, кратких, ногу а велике главе, мој чика Миле ипак је тако изгледао, да му се некако . морало прићи руци. Чешљао се на зулуфе, а бркови му као накострешени, но увек намрштен, Бог да га прости. На руци му велики прстен са канташ-каменом, у коме је урезан његов монограм, а више монограма голуб са писмом у кљуну. У јутро би ишао на пијац, кад је пазарни дан, па после прође чаршијом, заустављајући се пред дућаном по којег од старијих трговаца само за здравље да га упита; а кад отпочне топлина он је већ код куће, из које не изилази до пред вече. За њега није било врућине, јер је и лети носио испод прслука кратку антерију, а ноћу се покривао дебелим зимским покривачем. Кад год би ме чика Миле питао шта се ради у Београду, увек би се најпре уверио да ли су врата добро затворена; а кад би му ја причао како се говори да ће бити некаквих важних измена, само не знам каквих, он би увек прекинуо тај разговор са примедбом: Ти то и не треба да знаш, а немој о томе ником ништа ни говорити, јер ја нећу да се из моје куће разносе обеспокојавајући гласови. Кад сам га питао, какви треба да су гласови који обеспокојавају и кога управо они обеспокојавају, он је разрогачио очи на мене, махнуо руком, изишао из собе не рекавши ни речи. Ни отац ми није хтео казати какви треба да су ти гласови; али ми је објаснио да они обеспокојавају грађанство, а ја сам онда разумео зашто моји другови по неки пут кришом читају новине. Ја то никад нећу радити. (Ово сам написао због професора). Такав -је човек био мој чика Миле. Право рећи ја и не знам какав је човек био, јер је махом ћутао, врло се мало кретао, добројејео, вино никако није пио, него пред ручак и вечеру по једну стару шљивовицу. Посећивао је пријатеље само о њиховим славама, на погреб никоме није ишао, него је слао стрину, а у Београд није ни долазио одкад су га пенсионовали. Кад сам му причао како се у Београду подгоку ве : лике куће и друге модерне ствари, он је одговарао само: то је лепо, лепо, мило ми је! Чика Миле је умро у 72 години своје старости, после кратког а тешког боловања, оставивши по себи стрину са близу хиљаду дуката уштеђевине. Она је сад код нас у кући и отац нам је строго забранио да је вређамо. К р а ј. „Крај дело краси", па по савету мога професора ја бих украсио ово моје вежбање у прози кад бих му учинио крај, то јест Кад се не бих више у томе вежбао, него бих се почео спремати за исиит зрелости. Чудновата је то појава код вас матураната, рече ми професор; ако вам се призна да сте у стању што написати, ви онда I уобразите да сте већ сазрели, за писање, па тешко хартији, јер она мора све да трпи! Садржај: „Сета" (песма) — „Циганче" (наставак) — „С „Књижевност" •— „Белешке из кпижевности и уметмости".

Није ми се допала та његова примедба. Великошколци имају много више" да уче од нас матураната, па не само што пишу него и штамнају песме, новеле, а Бога ми и озби.љне расправе. То је ваљада за то што нема у на.с државних испита ни доктората. па не Мора сваки дисертацију да изради, него сваке године од њих неколико стотина само их Десетак израде темате за награде. Благо њима! а ја сад морам да прескочим тетка Јеку и Дајку Вукосаву, о којима сам такође хтео писати, па да напишем овај крај те књигу у руке! Али сумњам да ћу се моћи уздржати, да ова моја упражњења не протурим у штампу. Видећете !

КЊИЖЕВНОСТ Матилда Серао. Поред Едмонда де Амичиса, Ђованија Верге и других, данас у талијанској књижевности .светли и име Матилде Серао. Њена слава није се само ограничила на Италију иего је данас нреводе све велике литературе као што еу руска, француска, немачка и друге. Ретко је којег часописа а да није украшен по иеком од њених скица или иовела, које јој и донеше толику славу. Матилда Серао је илодна списатељка. Сем огромног броја скица и новела писала је и романе, као: Соиге гп/егпо, РГсо1е атте, /■ан/ама, А1Г ег1а ЗеШтеПа!, II готаиго <1е11а /апсгиПа и др. Најновији су јој радови СИ атапИ и 1^е атапН (Љубавници и Љубавнице). Из збирке Љубавници донели смо приповетке Тајна и Последње писмо , а сад доносимо ову,, а за њом ћемо донети ј ош три. Серао је натуралиста, али њен је натурализам тако пријатан да га свако с коришћу може прочитати. Серао тако познаје своје јунаке и јунакиње, да нема иросто ни једне ситнице која би умакла'оштром оку и неодољивом перу ње.чином. Оно што она највише слика то је душа; она аналише сваки осећај тако мајсторски да јој се мора позавидети. Ми држимо да је свака прича Матилде Серао добит српској нејакој књижевности и зало им ево радо дајемо места у Звезди.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КБИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Познати писац беЛгиски, Метерлинк, написао је ново дело ;.»Мудрост и Судбина«, које у исти мах излази на енглеском и француском језику у Берлину, Лондону и Њуји|>к\\ * Талијански, књижевник Фогацаро написао је нов роман „ Старо добро време«, којим је велики реноме постигао. амо једанПут" (иесма) — „Љубавници•• — „Вежбања у нрозн" —

Власници: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Сгојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М Веселиновић