Zvezda

Бгој 30

Тај пут изабрало је Женско Питање, да избије на јавност, њему има да благодари, шго се сразмерно тако брзо распростире, и њему ће на првом месту морати благодарити, ако се још дуго одржи на површини. Довољна је била једна искра из друштвенот огња, па да жене с места уобразе, да им са свих стран-а прети огроман пожар. А сада већ прескачу оне препоне, које им прече пут, не уклањајући их, и са све већом хуком почињу тражити, да им људи угоде сујети на уштрб свега, гато постоји; траже, да људи драговољно погну главе под жен ски јарам, па ма отуда цело друштвено уређење, све тековине људскога зноја, сва наука и општа срећа осетили силан удар. Жене хоће по сваку цену, да заузму место, које данас мугаки заузимају, не питајући се, јесу ли дорасле томе месту; оне траже иста права с мугакима, али наравно о истим дужностима не сме им се ни помињаги Сујета је опасна бољка Из пуке сујете одају се жене лако и оним гранама људског рада, којима нису ни приближно дорасле. Из пуке сујете одају се и оним радовииа које човек, муж, из невоље предузима, да би мо гао живети. Нема тога поља, на коме жене до сада нису трчале когаију с мугакима; упињале су се из петиних жила, да на сваком раду и у сва ком правцу покажу своју надмоћност над мугакима, којн за дуго нису увиђали опасност, која нм прети од те нове конкуренције у борби за опстанак. — НАСТАВИИЕ СЕ -

БЕЛЕШКЖ ИВ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНООТИ Откровење у лингвистици. — Од 1. јануара 1899. годипс, сви људи на земљи не деле се више на три расе него на два велика дела: један су део они који мисле да је језик Франклина и Едисона енглески језик, други је део уредништво Бранкова Кола које износи да је то језик — американски! Од овога знаменитога лингвистичнога оттсровења, број многобројних америчких идола постао је већи. Уредништво Бранкова Кола коме дугујемо за овај изналазак п])евело је већ две приповетке с американскога : од Марка Твена : Политична економија и В'[сћаг<1 Непг! Зауа^е-а : Моја службека жена (види додатак последњем броју Б. Кола за прошлу годину „Где је што"). :Ј: • Овдашњи листови доиеше да је шеф „литерарнога одсека" у министарству иностраних дела г. Виловски збачен са своје дужности, што се ублажило уважавањем шегове остаљке.

Како ли ће тек нама сада бити, обичним смртним „литераторима", кад пам шеф овако — клисну. Гледајући на овог уваженог шефа српске литературе (као што се сам назвао) падоше нам на ум оне речи Кнеза Алексе, што их је изговорио видећи нрви пут Бечког Ћесара: „Е, мој весели г. Мијушко ! Па ми се надасмо да цар нас одене, а он и сам бос иде!" Шта ће с нама бити — кад нам г. Виловски оде, одакле је и дошао ? * Заточеник на Ђаволском Острву. — Коме се на врх главе није поиела Драјфусова афера ? Чиме су ступци наших листова били попуњавани за ово последње време ? Зола, Драјфус, Пикар, Естерхази, Боадефр, Лабори, Пати ди Клам, Ђаволово Острво, бордеро — ко да се нађе у том вртлогу имена и ствари ! Међутим, што је најинтересантније, не само да читалачка публика не знашта је у ствари, него и сами новинири не знају право стање. Пролетос је изашло у једном нашем листу саопштење како је ухапшен главом и брадом и сам — бордвро! * Милан МаринковиА, инжењер у Карлову, у Бугарској, јавља да је превео дело Заточеник на Ђаволском Острву (лист из историје сувремене Француске) од Бг. К. Г. Раковскога. Ту су изнети сви фалзификати, сплетке, тајне наредбе и ујдурме војних министара и ђенералштаба, писма Драјфусова из затвора и са острва, писма пуковника Пикара, мајора Естерхазиа, ђенерала Боадефра, Золина борба за истину и правду, и прави ток ове чувене парнице. Писац, Бг.- Раковски, држи се мишљења целе просвећене и демократске Француске и пледира за Драјфуса. • Књига ће изнети близу девет табака, а претплатна јој је цена 0-80 дин. (рабат 20%). Претплату треба слати преводиоцу (Каг1оУО, Вп1 §аг1е).

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА НОЗОРИШТА Четвртак, 11. марта: Човек без предрасуде, историјска шаљива игра у пет чинова, написао Сахер Мазох, превео Тз. Миловановић. Субота, 13. марта: Приволела се да га освоји, или Иогрешке једне ноКи, комедија у пет чинова, од Оливера Голдсмита, превео с енглеског М. Рашковић. (Први кут), Недеља, 14. марта: Дневна представа: Госио/ја 04 Сен-Троиеа, драма у пет чинова, од Алисе Буржоа, превео Адам Мандровић. — Вечерња представа: Приволела се да га освоји. - -еКЖИЈ-

Садржај: „ » * (песма). — „Идеалиста" (свршетак). — »ТПкотска аесма". — „Гле иоморанџе зру" (наставак). — „Омашка" (свршетак). — „Модерна жена". — „Белешке из књижевносхџ и уметности". — „Реиергоар Н. Позоришта".

Власник : Ст. М. Веселиновић. - Парна Радикална Штампарија — Уред.: Ј. М. Веселиновић