Zvezda

С ТР . 248 3 В Е

МОДЕРНА ЖЕПА I« Р И Т И Ч 12 А СТУ ДИЈА + РгаШу 1ћу пате 1з жнмап! „Слабости, име ти јо зкена." Швксиир, Хамлет. !■ 2. (НАСТАВАК) Сем сујете постоји још један узрок, кој« жене тера на политичко поље радозналост! Жена не би била жена, кад не би тежила да дозна, све што бива, а ношто је људи ретко посвећују у друнггвене тајне, то она из пркоса да би задовољила своју безграничну радозналост товари на евоја нрекомерно слаба плећа још један нови терет. Узалуд нежна плећа дрхте под теретом, узалуд се лице одева превременим борама жена не попушта, јер неће да нризна, да се преварила у својој снази. Отуда модерна жена раније сгари но друге; отуда настаје велико незадовољство и вечита тужба, да их свет никако не разуме, а међутим, не увиђају, да оне саме себе не познају и не разумевају, а други их врло добро знају и разумеју. Сујета и радозналост, два заисга племенита нокретача! А кућа и деца? — Жена држи у каквом клубу говор, за који се месецима спремала, осгав љајући све друго на страну, а деца остају без надзора одају се баш оним манама, које иммајка у клубу тако ужасно шиба. Жена вели да својим радом хоће да створи срећну будућност, а и не иримећује, како из основа противречи самој себи. Врине се о будућности других, а запоставља будућност своје деце; бори се да туђа деца не западну у грех, а заборавља, да своју рођену децу већ месецима није загрлила а може бити ни видела, Жена заборавља, да мајчин пољуб више утиче на дете но сви добри савети туђих људи, но све лепе поуке учитељеве. Жене нису никад доследне, већ су прави леитири, па је ли онда чудо, што тако често спрље своја слаба крила на светлости разума? Готово увек долазе оне до такве тачке, одакле им нсма више пута ни напред ни натраг. Љубав за науком и брига за опстанком су најважнији узроци, којима жене на Заиаду прав дају свој покрет, — али ови узроци посгају сме шни и не могу се одржати кад их озбиљније расмотримо. Зар може код огромне већине женских студената бити говора о правој љубави за науком ? Мскуство и само просто посматрање тврде баш противно: чак ако и сврше заиочете науке (што је у најмање прилика случај) радо остављају свој нозив чим им се јави добра прилика за удају. Садржај: „У саоменицу једној госао/јици" (аесма). —• п П „Но зна?" — „Књижевиост". — „Модерна жена" (наставак). Власник : Ст. М. ВеоелинОвић. — Парна Ради

3 Д А Б рој 31

Већина још за време студирања стече памети и увиди своје погрешно становиште, па месго незадовољне усрећитељке људства постаје озбиљна и задовољна домаћнца. На ову појаву указивали су сви озбиљнији писци о истом предмету, а она је већ по себи толико очигледна, бар на Западу, да је излишно наводити неке примере или стати стичке податке. Па и бриге за опстанком већином нису уз рок, који их гони на утакмицу с мушкима. Кад се жена већ реши, да започне какав умни посао на коме ће морати издржати ту утакмицу, она ретко помишља на то, да стече новаца, већ да се одликује. Хоће да угоди својој сујети! Колике су лекарке, про<1>есорке и др. околностима примо ране, да тај нозив врше, те да многоме мушкоме буду опасна конкуренција и да му одузму кору хлеба коју би он својој ваљаној домаћици и деци пружио? У први је мах чесго жени лако поти снути мушкарца с његовог положаја, јер се њена вредност готово увек прецењује, али се она у брзо повлачи заморна и мрзовољна, остављају^и свога конкурента убијеног. Овде би се још могло доДати као допуна, да жене једино у лакшим нословима где се готово никако или врло мало нанрежу, успешно за дуже време могу конкурисати мушкима. Против тога рада модерне жене нисмо ни у коме случају, јер му се готово искључиво одају оне, које се саме за себе морају бринути. Читаве легије сиротних девојака и жена потискују данас свугде мушкарце: са телегра<1>а, телеФона, иошт& и из других канцеларија — али тим женама припада само признање, пошто се заиста налазе у мучној борби за онстанком, од које се спасавају на овако частан начин. Оне раде, да би мбгле живети, а тај њихов рад не апелује на сујету и због њих или из њихове средине не би никад искрсло Женско Питање. На разним странама се већ предузимају озбиљне мере ради спречавања женског покрета; подижу се јаке бране против те бујице, која без милости и без онроштаја руши све пред собом, не подижући ништа ново. Стара Европа се нашла у чуду од те неочекиване напасти; човечанство је грозничаво упрло поглед у једну тачку — на жртвеник, око кога обигравају модерне свештенице приносећи људски мир и срећу на жртву својим шимерама и неостварљивим утопијама. М колико се данас већ може оценити, окренули су своја копља против напада тих модерних амазонака сви друштвени редови данашњих најкултурнијих народа. НАСТАВИИЕ СЕ

',ца и . — „ Смрт и (иесма), — „Где аоморанџе зру" (наставак). —

ална Штамиарија — Уред.: Ј. М. Веселиновиђ