Zvezda

БРОЈ 6(5

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 8. ЈУЛА 1899.

ГОД. Ш

и 3 ј1 а 3 и четвртком и педељом II, Е Н А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Претилату иримају све иоште у Србији и ииостраиству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

ГГ ретплату тгеба слати : Стевгс М. ВеселичовиКу, проф. Вогословкје

НЕИЛАТ.ЕНА ЛИСМА НЕ ИРИМАЈУ СЕ

Рукописи не вра!ају се. уредннштво се палази : Киежев Сломеник (>\>. !).

ВРРЈ 1Г> ИР. дим.

БРОЈ 1*> ПР. ДИН.

нс о И Ноћ је нпјема, Тебе нема, Нема санка мог; Дух се бори, Јад га морн А ј Г не чује Бог . . Чело стиснем, Цикнем, вриснем, ЗОвем срећу, снас: Глухо доба С нуста гроба Отпрема ми совин глас. Зв'језде сјају, У мом крају Само голем мрак. Само кад-кад твоја слика Што озари мученика К'о могилу вар.тлт зрак . . 23. јуна 1399 Алекса Шантић.

П АТНИК ТРАГЕДИЈА У ПЕТ ЧИНОВА паписао Чмча-Н.шја Станојевић, глумлц. (с В рптктак) ЧИН ТРЕЋИ (Дворниц« божангтвеног Цеиара. Насред дворницс, велико унвџшење, аастрто ииротским Ни.шмима. Па узвгииењу три златне фотеље, застрте царским иорфирама ин каквог српског комада. Лмо м ,це6но неколико аисаћих столов■/, за овима седе инсари и нетто иишу. 0 зидовима висе митолошке слике у богатим оквирима (из радњв БраЛе Фајгла); исмо,ц сваке слике ио једаи телефон. Пред шаитаоницом црна оитуже ничка, клуиа.) ПОЈАВА ПРВА Цецилцја, аугури, иисари, астролози. (Цецнлија седи— окренута лицем иублици. — Ћза иозорнице чује се звук труба — фанфари. Наиред иду ликтори, и. стану око узвишења. За тим достојанствено улазе: Метело, КаснЈе, н Сцевола.

Кад ови уђу, јејцан астролог скочи на узвишење, иружи озго руке, ирихвати Еаси)а и извуче га горе, за тнм Сцеволу, иа Метела. < 'цевола, и Каегје заузимл.у крајња места. Метело средину.) Метело (свечано ): Ох, Јупитеру! Нека уђе Публије, костгебер из Руме! ПОЈАВА ДРУГА Публије, и пре|ашаи. Метело■ Говорите, али да вас и богови чују! за што се и што се толпко заузимате за оног болесника? Публнје: Он је мој рођепи брат. Сеи: Ох богови ! Метело: Можете ли то и доказати ? — Одакле сте родом? Пуилнје-. Из Руме. Каспје (г/стане): 0, ви дуси! Метело: А одакле вам је брат? Пјјблпје: Из Вигањице, као што сведоче зидине од неке бан.е у околнии истога места Метело: Бо.гови нека те штнте! А како је то. да писте пз истога места? Публије: То је овако било: моја мати одбегла је из Митровице у Руму , :;а мојпм оцем, н родила је мене; за тим је — пстога дана — одбеглау Бпшљицу и родила мога брата. Метело: А како вам се звала мати? Публпје: Пе знам! Поштоје нагло иобегла нисмо јо.ј ни пме могли сазнати. Свн: Ох, богови! Метело: А како вам се звао отац? Публије: Не знам! Оп се на дан мога рођен.а обесио, п од онда га је пестало. Метело (Кас.нју ): ПГга велига на ово, драги брате? Киспје (устане): Ох, ви дуси ! ( седне). Публије: Берујете ли сад, да ми је брат? Метело (тужно ): Ох, верујемо, верујемо ! Та и богови ће вам веровати! ( Касију тнхо ): Шта велига садг Каслје (устане ): Ох, ви вечити дуси! (седне). Метело: А како .је име вашем брату? Публије: Не знам! Сви: Ох, Јунитеру! Метело: Унеснте болесника! Богови нека нас умудре да не полудпмо!