Zvezda

стр. 600

3 В Е 3 Д А

вр. 75

забавио. ГТримера ради навешћу слику са 10 стране за глас С. Свећа у светњаку има да ономене на глас С који се налази у почетку речи. Дете треба слику да позпа, али како је пламен свеће насликан белом бојом, а фитил . црном па још кукаст, што са свећом заједно пре оиомиње на кантицу но на светлост или свећу (како је нисац мислио), и ви ћете имати дечије читање овако: С С — канта (место свећа или светлост). На 12 страни варошко дете ће посигурно (са истих узрока) читати: А. А. кишобран, а н I 13 страни: Р — Р — лакат и т. д. док се на 36 страни не заустави и не викне X, X — ђаво, јер она слика Кинеза, пре ономиње децу на насликане ђаволе, но на Кииеза, о коме они ни појма немају- — Прочитајте ове нримере на глас и ви ћеТе се смејати, што значи да је писац са читањем слика добро одшашо. Ну нисац је много духовитији са речима у којима деца имају најглавнији задатак да се познају са писменом испод кога су речи стављене. Ту ћете наћи за слово Р „Карика" (за васпитање), за слово Л — „лола" (нример за класирање људи) и „пиле плакало" (пример за познавање домаћих животиња). За слово В: иила баба пива (ваљда ракије) па се веселила (лепше: па је пала с каиије), нример за неговање ноштовања према старијима. За слово Н: „Милкино око плаветно", — а ад је довољно иа да деца (готово сва) одмах знају, да је на некога мигнула наметно (нример за гимнастизирање очних капака). Или један још бољи нример на стране 21, где нисац вели: „савила се рука" — незнам око чега и т. д. као и пример на страни 22-ој: Пала Мара, пала Оара и т. д. што врло добро може да забави одраслије читаче, на које писац није мислио. И, као буквар за шалу, може да се прими али у поирављеном издању, када би нисац јошкоји чаршијски виц унео а оне несме којима незнате ни крсна пмена, да избаци. Штета је што је онако лен рад штампарски пропао у бескорисну књижицу, иначе буквар но штампарској изради и лепоти могао би да нослужи као примеран рад штампарскки. П. В. Ј.

Аидиз! 81пп(Шегд родио се у Штоколму 1849 год. Учио се нрвв у Лицеју штоколмском, а 18.7 г. ступио на универзитет. Ну због слабих материјалних околности мораде нанустити универзитет. Да би могао живети прими се за привременог наставника, а у исто време бивао јеи васпитач, Фигурант у позоришту, чиновник у телеграФу, подбиблиотекар државни, и сликар, а једном 1892 год. помисли да буде ФотограФ. Његова је младост била горка и без радости. Живот му беше непрестана борба. И ако је био сиромах, он је ипак сачувао свој понос и енергију у највећим искушењима. Бивши бујне маште, крајње осетљивости, гвоздене воље, он гордо прекиде, чим је иочео цисати, са предрасудама и традицијама, јер му изгледаху лажне и варљиве, а за то стече повећи број неирпјатеља. Због гоњења 188'4 год. морао је напустити Шведску, па је путовао једно за другим по Француској, Швајцарској, Игалији, БаваЈск<ј и Данској. Он је много писао, а

додирнуо Је све и ноЈезиЈу, н журналистику, и историЈу и нозориште, и роман и друштвену најоштрију сатиру, ноказујући темпераменат пун оригиналности, ретку посматралачку моћ, и укус за реализмом по том се ломио измсђу мистжцизма и стварности, паје пао у горки песимизам. У пркос свој'им идеЈ - агма необичне смелости, ностаде он године 1886, у^лед својих домаћих брига, неумољнви женомрзац и ватрени противник еманципације женскиња, коЈ 'е он сматра као створове по своме суштаству пакосне и лажљиве. Први пут се анонимно јавио на нозорници 1870 год. једним комадом у стиховима. За тим Ј *е писао многе комаде нозоришне и романе. Најновији и најбољи сматрају се ова четири позоришна комада: „Р-ђица Јулија", „Повериоци" „Другови" и „Отац". Скоро сви су преведени на француски, енглески и немачки језик. —

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊЕШЕБНОСТИ Ових дана, како чујемо, један од наших бољих ириповедача даће у штампу роман из београдског живота Ногитена иородица. Колико нам је нознато роман ј'с из живота нашег трговачког света и слика поквареност и низину у коју је кадар насти један ћпвта коме је ћар еве и сва у животу. Ми смо се побринули да што више о овоме роману сазнамо, на ћемо и то јавити нашим читаоцима.

—«®аж5<©*-

РЕНЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА

Недеља, 22. августа: Дневна нредстава: Дввојачка Клетва, слика из народног живота у три чина, с иевањем, написао Љубинко. Музика од Д. Јенка. — Вечерња нредстава: Стари Каалар, драма у пет чинова, нанисали Диманоар и Д' Енери, превео Д. Јоксић. Музика од Вајца Уторник, 24. августа: На леи начин, шаљива игра у три чина, написао Милан Сат.ић. (Први иут.) Четвртак, 26. августа: Фромон и Рислер > драма у пет чин ва, наиисали Алфонс Доде и Адолф Бело, превео с Француског Мих. Р. Поповић. Субота, 28. августа: Слуга двају госиодара, комедија у два чина од Голдонија, нревео с талијанског Б. Г. Страх од радости , комедија у једноме чнну, написала г-ђа де Жирарден, иревод с Француског. Први (пут). Нсдеља, 29. августа: Дневна представа: Крвна освета, драма у пет чинова, написао Виктор Диканж, нревео с Француског Душан Л. Ђокић. — Вечерн.а нредстава: Пгј

леи начин.

Садржај: „Из ,,Јадавних иесама'• (песма).— „Озбиљне, научне ствари" (насташк).— „Ђул мирише" (аесма)• — „Јеленин муж" (наставак) ? — „Мали" — „Философија Крајцерове Синате" (свршетак). — „Књижевност". — ,,Белешке из књижевности". — ,,Реаертоар Народног Позоришта'. ЈЗ дасник: С т. М. В еселиновии, — Ш тампарија С вет. Н иколића О в. В ен. Б р. 2. — уредник Ј анко М. В еселиновић.