Zvezda

стр. 684 3 В Е Земља уздише само под тешким теретом овим И чека да суице граие, Оио ће растопит оков што јој сад крила стеже, Зжма ће нобећи тамо где њене сестре беже Када пролеће сване. Д. Ј. Димитријевиб +>•<+ ЈЕЛЕНИН МУЖ Р 0 М А Н написао Ђовани Верга (наставак) IX Сиромах Чезаре беше се напослетку решио на срамоту, да од Јелениног зета потражи новаца у зајам. Он отиде к њему, у време, кад је бно поуздан, да ће га после канцеларије код куће наћи. И одиста затече га у папучама и кошуљи, где четка хаљине, које су висиле о једном дрвеном клину и у рукаве гура старе новине, да се не би изгужвали. — Ако се човек мало не очисти, изгледа као неки крпач, рекао му је, да се извини што га је затекао тако разголићена. Пошто је Чезара замолио да седне на софу, која је б^ла тврда као нека клупа, упита га чему има да заблагодарн на срећи.... Кац му Чезаре исприча узрок, Роберто не трену ни оком. — Та то су ситнице, одговорио је које би он Чезару увек учинио; међу пријатељима, готово рођацима, као што су онп, не бн вредело о томе ни речи трошити, али његов кројач добио је јутрос од њега једну новећу оуму, унраво сав новац, што га је код себе имао. — Драги Дорело, наставио је он, ви немате ни појма, колико човек мора да троши, ако неће да иде као какав крпа. Та ви то знате и сами. Ко је ваш кројач ? Видим да вас је добро услужио. Тај кадивени оковратник додуше није више у моди, али лепо вам доликује. То је ужасно како се та мода мења. Сад се носе широке панталоне, Ако ове године носим отвореније одело, до године га више не можеш употребити. Да, дз, данас је просто немогућно оженити се. Чезаре јо морао с грозничавошћу у глави саслушати критику најновијег моде-журнала и изјавити, да ли му се доиадају усправни или посувраћени оковратници на кошуљама. Роберто је, шта внше, био у толикој мери љубазан, да му је изнео на смотру своје одело, везене кошуље, па чак и ципеле, које су под орманом стојале. Сиромах младић обрати се сад у очајању на своју мајку и носла јој ппсмо, у коме су се осећале сузе. Два дана носле тога доби он телеграФСки једнуупутницу на две етотнне лира, и блед од радосног узбуђења похита к Јелени да јој каже: — Моја мајка послала мп је новаца! Он није ни слутно, шта је стала и шта ће стати јадну мајку и сестре тај кришом иослати новац, који је добијен за жито, шго су га ноћу извадили из магацина. Та тајна продаја узбупила је пијацу те варошице и утицала на цону тога еспапа. Сазнало се, да су закључиване иродаје изван пијаце, а телеграФпста је причао у каванп и аиотеци о великој суми, коју је упутио у Нануљ.

3 Д А бр. 86 Стриц каноник дође у необпчно доба кући, ћутећи, блед као крпа и затражи кључеве од Сузане, којој су овп билн од вајкада поверени. Усплахирена девојка отрчи к мајци и јави: — Стриц је открно све. Мајка леже још исто вече у иостељу н у ватруштинп је бунцала и јадиковала, да ће их девер све из куће истерати и да ће њена сирочад ио улицама жито продавати. Чезаре, не знајући ништа о свему томе, говорно је Јелени храбрећи је : — Ако ми испадне за руком оно што намеравам, биће крај нашим јадима. Јелена је изгледала као да се номирила са својим иоложајем или да је бар била равнодушна према њему. У иочетку је с тешком муком крила рђаво расиоложење, што јој га улевао њен муж. Она је понављала наиомене своје мајке, да ће он на овај начин иструлити Ииала је тренутака огорчења, у којнма су њене укочене очи и стегнуте усне сведочпле, да су јој мисли на неком другом месту. Излазила је често. Тек би часком истрчала из куке оборене главе, а кад би је муж упитао, где је била, неки новршни жар одблеснуо би кроз њено прови^но бледило. Чезаре је међу тим био наиустпо адвокатуру, министарство и све сјајне изгледе, свог т..ста. Пристао је, да се спусти један степен у хијерархији праваида се уиише за прокуратора. Напослетку му паде шака једач посао, који је д- нео доста прихода, који се срећно свршио и више других послова за собом повукао. Чезаре је чисто одахнуо. Ишао је да се од свог напорног рада одмара норед својс Јелене, којој је стезао руке као неко бојажљиво доте, а она, бледа као сепка, пушгала се немо да је грли. Када је дон ЈГиборшо дознао за ту ствар, почео је дерати се, да је зет учинио глуиост, да је себи нодсекао крила, да је окренуо леђа једном широком дивном путу, а сад ће целог свог века јурити по ћорсокацима. Он није хтео ни да слуша разлоге, које му је поражени зет хтео да изнесе. — Оче! одговорила је Јелена мирно; све су то лепе сгвари, кад би човек био богат, па би могао мирно чекати миннстарску Фотељу. — А ко је вама сметао да чекате? узвикнуо је дон Либорио разјарен. Шта сте имали да журите? Зар нисте обоје довољно млади? — Не, оче! Нисмо имали сваки дан гласовира да нродајемо. —- Зар сте продали гласовнр? унита отац зачуђено и поче ногледима тражити инсгруменат, кога већ месец дана није било у салону, у који је он сваки дан улазио. Н отиде гунђајући, јер већ није знао, шта да каже нити како да евој гнев утоли. X Чезаре се врати једног дчна у необично доба кући и зачуди се кад не нађе сввју жену. — Шта знам ја где је! одговорила је служавка. Ја се не мешам у ствари својих господара. Знам само да је некуд отпшла. Он дочепа хартнје по које је био дошао, и таман хтеде ноћн, кад уђо Јелена, нобледела као смрт, бледих усана,