Zvezda

стр. 786

3 В Е

3 Д А

вр. 99

— А по који пут се то заклињеш? — Е, овога цута ћу за цело одржати, — говораше Павле идући за њима, — грдно се осрамотих! — и ту десном руком цоказа на Мирка, а левом шаком заклањаше десни оораз. — А јеси ли нам све спремио ? — Јесам, да како, — одговори Павле једнако држећи руку на образу. — Е сад још само да се јавимо женама, па у саонице — и у разговору већ стигоше иред кухињу и куцнуше у врата. — Ми одлазимо. — Срећно, срећно и пријатно. Знамо већ одазваше се женски гласови. — Докле се вратите бићемо и ми готове. — Е па збогом! — Збогом и нријатно, — одазва се још једном весели звук гласа учитељеве Славне. Пријатељи примише шубаре од Павла, ната коше их, отворише врата од сгакленог трема, скочише у саонице; Марков Јоца уклони се испред коња, снег прсну на све стране, а саонице излетише кроз велика врата на улииу. Коњи само Фркаше а снег се разлеташе. — Марко као да погађа моје мисли, видиш, ударио је на дево, — рече Ђура тихо Мирку, па онда настави гласно, — Добро си ударио Марко, него овако до цркве на онда сврати на лево, па ће мо унаоколо крајњом улицом на главну улицу што води у Бечеј. Знаш, крајњим се улицама теже гради пртине, јер мање света пролази. Марко не одговори, није потребно, њему је свака господар г Бурина света. Прапорци звече, звонца звоне, коњи искосирили вратове и затурили гл?ве па само фрчу, размахују ногама, а снег одлеће као ситно туцани бели шећер, преко Марка, Т>уре и Мирка. — Како би било да у Бечеју свратимо мало код младога попа Аркадија? Он је канда и твој школски старешина. — Јест. Али се бојим да ћемо ее задржати код њега, а моја Славна мора сутра да порани те да доврши и спреми за Божић — одговори Мирко. — Е па онда ћемо свратити само у велику снахинску гостионицу, да поиијемо само по једну каву и да се коњи мало издувају. — Добро. — Гледај молим те, како се око нодне још стуштило са евију страна, па и не опазисмо да се већ и смркло. Али још се по мало види. — То је због снежне белине, а и знак да се по мало Дижу облаци и да ће за које време престати да снег пада. У тај мај забели се црква, а саонице скренуше у лево и одоше својим цутем. У кухињи де ужурбали, па раде ли раде. Са хат и више трајао је без разговора и без одмора. У ходнику се зачуше кораци. — А ево нам браца Ђуре и Мирка, — кликну весело госпођа Славна.

— А и вечера је готова, — рече Макрена задовољна. Врата се од кухиње отворише, а глава Ђурина појави се између крила и довратка. — Јесмо ли се одоцнили, Јованка? — Нисте, драги мој. — Дошли сте баш као наручени, — додаде опет весело Славна. — Случајно се нађох са спахијом Парчићем. А лепо говори српски, само што мало заноси на буњевачки. Баш ми је мило што се састадох са њим. Он је ретко овде, ово му је ваљда први пут после буне. Први састанак, па реч по реч, те се ето задржасмо. Не срдите се, је ли? — Боже сахрани, драги браца Ђуро. (СВРШИИЕ СЕ) "!/Гг^\Г * |Лк' БАГИТАХРА (ХАЈНЕ) Ко укоиан Багитахра стоји, Дане, ноћи и године броји Стеже зима, а лето га пржи, Руке небу издигнуте држи. Багитахра иа муке се даде. Врама реши да му смањи јаде; И чим Вечни са висина рече С неба Гангес отпоче да тече. А ја задуд једино због тебе, Овог света мучим, кињим себе С твога ока, моје мило лане, Ни кап једна неће да ми кане... Пожаревац, 12. X. 99. М.

ПРЕНИСКА ПРИПОВЕТКА У ПИСМИМА ИВ. СЕРГИЈЕВИЋ ТУРГЕЊЕВ —#Пре неколико година био сам у Дрезди. Одсео сам у гостионици Лутајући по граду од ранога јутра до мркле вечери, није ми било потребно да се упознам са својим суседима, док са свим случајно не сазнадох да се у гостионици налази и неки Рус —" болесник. Унугим се одма њему, и нађем човека са свим јектачава. Дрезда ми бзше већ досадна и ја се преселим код свога новога познаника. Седети са болесником досадно је, али је и та досада но кадшго пријатна, а уз то ми болесник не бешо тужач но је радо разговарао. Трудили смо се свакојако да прекратимо време: играсмо дурака, разговарасмо о доктору и т. д. Мој земљак причао ми је о томе са свим ћелавом Немцу на његов рачун разне лагарије, које је доктор свакад „давно предвиђао"; увек му се подсмевао, кад се чудио ма каквом необичном случају, бацао је његове лекове кроз прозор и т. д.