Zvezda

стгр. 798 8 В Е

не задовсљавају обичним бриг°ма домаћа живста, добивамо свб своје обрлновање 6д вас људи; ви имате на нас силан и вблики утицај. Али погледајте сад шта радите ви с намз? Говорв^) н&1 очито о оним младим д;бвојкама које као и ја живе новугдло, а њих је у Русији врло много*). Замисл1)те себи тгкву дбвојку. Њепо је васпиФање довршено; она почиње живети, вбселтгги сб, али јој је само веСбЉе мало. Она много изискујс од живота, чита, сања .. о љубави. — бве о самој љубави! рећи ћете ви... Претиоставимо, ?ли та реч за њу значи многс. Ја вам и онет кажем да не говоримо о такој дсвојци. којој је тешко и досадпо мислити... Она се окрс 1е око себе, очекује када ће ДУћи тај за којим чезне њепа душа,.. Најзад он се јавља; она је слушала, сва је у његовим рукама као меки восак Све — и срећа и љубав и мисао — све је од једном с њим донеао; сав њезип немир успокојен је, све њеие сумње оН је разрешо; кроз уста његова, чини се, говори сама истина, поред њега је са страхопоштовањем, стиди се своје среће, учи се, љуби. Велика је моћ његова над њом у то доб^! Ка^ би он био Херојј он би је занео. научио би је себе жртвовати, и све би жр^ве њој лаке биле. Али Хероја у нашем врсмену нема... Он управља Њоме како му је угодно: она се иредаје томе што њега занима, свака реч његова ггада јој на саму душу, она још не зна, како ни Итавна и пус^а и лажна може бити реч, како мало је мало цбни онај нзто је изговара и како Всре заслужује ! За тим врвим т ('енуцима бЛаженства и наде обично Долази — због нрилика (прилике су свагда криве) — долази растан к. Кажу да је било нримера. где се две сродне душо, ибзнавши је^на другу, сједињују да се вишо не раставе; слушала сам и то, да им због тога, није било увек лако. . Али што сама нисам видела о томе нећу ни да говорим а да најситнији рачуи, најлукавија онрезност могу живети у младом срцу уноредо са најстраснијим заное м — о томе сам се, на жалост, искуством уверила!... (наставиће се) — —ФИ» П о XXI Т А. АНТОН ЧЕХОБ кило је т; и часа но Поноћн. Поштанскп звшичник, не бивши сасвим готов за иолазак, с каном на глави, у огртачу и са зарђалом сабљом у руцИ) стојао је код врата и чекао када ће момци доврптити утоваривање пошто на тројку што тек беше дошла. Дремовни поштар седео ;е за својим столом, који је био налик на тезгу, нешто пнсао и говорио; — Мој синовац, ђак, молн да одмах иде на станицу. Тп, Игњатијеве, посади га са собом па тројку и повези га. Оно није доиуштено друга лица возити с поштом али шта да му радиш! Што да зџ њега наимам коње, нек овако бадава иде. — Готово! С( ' уЗвик с ш>ља. т , . рар~-- ' ... . — Ј |ЈЈ?с с 1«огом , рече иоштар. — Који момак иде? — Семјон Глазов. — Дедер, котпиши се.

*) Иригои ја других не зп-г, нагл шмо дм-у иу(ц<м

3 Д А бр. 100 ЗваничНик се потииса и изиде. На улгску у иоштанско одељење црвпла се тројка. Коњи су непомично стојали, само је један логов вемирно тапкао ногама и махао главом са чега би час по зазвовило звовце. Тарантас са дењковима чиНио се као црва гомила, а врај ње су се дизале две сснке: ђак с огртачем преко руке и кочијаш. Последњи је пушио лулу; ватрица, се из луле подизала, гасНуЛа ђ разбуктавала се; с времена на време обасјавала је час крајичак пукгва, ча,с кссмате брке и бакрено црвени нос, час густе обрве. Зваиичник обриса руком дсњкове, положи на њих сабљу и ускочи у кола. Ђак неодлучно поће за њим и, дотакнув га нехотице л.*1 ктсм, изусти плашљиво и учтиво: „оиј остите!" Лула се утулила. Из поштанскота одељења изиде ношт; р онако како је био, у прснику и с напучама; стресав се од ноћие вла1 е и искашљав се, обиђе око тарантаса и рече. —• Е, збогом! Поздрави матер, Михаило ! Ноздрави еве! А ти, Игњатијеве, не заборави да предаш пакет Бистрецову... Крећи. Кочијаш скупи вођице у једну руку, обриса нос и, поправивши тгод собом еедиште, пуче језчком. — Поздрави ! ионови поштар. Звонце нешто зазг.очи прапорцима, нрапорци му умилно одговорише. Тарантас поскочи, крете се, звонце се заплака, прапорци се засмејаше. Кочијаш, иодигав се, стпину двапута немирнога логова и тројка глухо зитандрка но пра шљивоме нуту. Варошица је спавала. С обе стране вднроке улице црниле су се куће и дрвеће и нигде се не могаше видети ватрица По небу, осуту звездама, којегде су се гонили облачци, а тамо, где ускоро мора да засвпти зора, стојао је уски месечев срн; но ни звезде, којих беше много, ии полумесеЦ, који изгледаше бео, не сијаху и не продиртху кроз ноћни ваздух. Беше хладна, влажна и мочарна јесен. Ђак, сматрајући за учтиву дужност д- ласкаво ступи у разговор са човеком који тије одбио ла га сасобомповезе, отпоче: — Дети се у ово доба већ види, а сада још ни зоре нема. Прође лето! Ђак погледа у небо и настави: — Чак се и по небу види да ]е већ јесен. Погледајте у десно. Видите ли оне три звезде што стоје у једном правцу? То је сазвежђе Оријон, које се појављује на нашој полукугли само у септембру. Званииаик, увукавши руке у рукаве и заронивши уши .у оковратник својег огртача, не маче сз с места н не иогледа у небо. Њега као да не занимаше сазвежђе Оријон. Онје навикао да шеда зве, де и веровагно, она су му давно додијале. Ђак иоћута мало па рече: — Хладно је! Време је већ и дасване! Ви, јамачно. знате у колико часова излази оунце? — ПГга ? — У колико часова излази сунце? — У 1И1 ст, одговори кочијаш. Тројка изиде из варопшце. Сада су се већ с обадве стране виделе само плстзне ограде п усамљене беле врбе, а, напред је све покривала магла. Овде, на чр ,стишг. месец изгледаше већи и звезде као да јасније сијаху. Но духну неки влажни ветар, званичпик дубље утону у оковратник,