Zvezda

стр. 805

У огромном дворишту окруженом с нет редова великих д|гвг> која су заклањала нежне, а велике јабуке од силног ветра што је дувао с равнице, биле су велике зграде, нок]швене цреиом, за ®ураж и жито, па лепе штале озидаие од кремена, коњушнице за тридесет коња и једна кућа за спавање, од црвене онеке, која је личила на неки мали замак. Ђубришта су била у добром реду; домаћи пси имали су своје кућице а пилеж је миледа но високој трави у дворишту Сваки дан у ноЈне, иетнаест лица, газде, слуге и служавке седали су око дугачког стола, у кујни, на којем се лушила чорба у великој чинији од Фајенса, ишараној плавим цветовима. Стока: коњи, краве, свиње и овце била је добро угојена, брижљ'.1во гајена и држана у чистоти; и газда Лука, крупан, трбушат човек обилазио је тринут дневно, старајући се сам о свему и мислећи на све. У једном куту у ш.тали чували су, из милосрђа, једног старог белца кога је газд:>рица хтела хрмшти док од старосги не линше, јер га је она однеговала, увек чувала и тај јој је стари коњ будио усиомене. Један иетнаесто-годидишњи шврћа, но имену Исидор Дивал, иначе зван нросто Сидор, водио је бригу о овом инвалиду, давао му, преко зиме, његов део сена и Фуражи, а лети је морао четири пута дневно ићи на ливаду и пј емештати га с места на место да увек има свем;е траве. Животиња, готово \ јмл>< на. с муком је дизала своје тешке, дебеле ноге, отечене више конита; њена длака, коју внше нпко ннје тимарио, изгледала је као седа коса, а врло дугачке трепавице давале еу његовим очима неки тужан изглед. Кад га је Сидор водио на пашу, морао га је вући за уже, јер се живогиња једва вукла; и дечко, ногрбљен, задуван, псовао је, љутећи се што мора да се брине о овој старој мрцини Народ из мајура, виде и како се шврћа љути на Кока, хогимице се забављао тим и говорио Сидору непрестано о кошу, само да !а ражљути. Другови су се с њим шалили. У селу су га звали Коко Сидор. Деран је беснео од љутине, осећајући како се у његоиу срцу рађа жеља да се освети коњу. Сидор је био мршаво, високо, јако нрљаво детс, косе риђе, густе оштре и чекињасте. Изгледао је глуп, говорио је муцајући и с тешком муком, као да се мисли нису могле створити у њеГсвој грубој, суровој души. Одавно се већ он чудио што су чували Кока, љутећи се што види да се троши храна на ову некорисну животин.у. Чим је коњ престао да ради, њему је изгледало ненраведно да се и даље храни, љутило га што се расина овас, овас који је био тако скуп, и то ради кога, ради ове сакате кљусине. И често је чак, нреко наредбе газда Лукиних, штедс о иа храни Коковој, дајући му само пола оброка, одузимајући му од стеље и сена. И у његовом мрачном дстињем уму расла је мржња све више и више, мржња прождрљива сељака, подмуклог, дивљег, бруталн-г и нодлог. Кад јб дошло лето морао је ићи у ливаду да нремешта животињу. То је било далеко. Деран, свако јутро све бешн и, одлазио је, тромо корачајући, кроза жита. Народ цгго је радио на њивама вигао је за њим у шали;

— Еј Сидоре, ноздрави Кока. Он је ћутао, али би успут ломио штан из живе ограде и чим би нремесгио старог коња и пустио га да пасе, примакао би се кришом на га шибао иснод колена. Јадан коњ је покушавао да бежи. дч се бацака, да измакне ударцима и вртио се око ужета као да је V кругу. А деран је бесно шибао, јурећи за њим, сав раздражен, стиснутих зуба од гнева. За тим би одлазио иолагано, не осврћући се, док би коњ 1\иедао за њим својим старачким оком, испалих бокова, задуван од јурњаве. И није спуштао к трави своју кошчату и седу главу, док није видео да је ишчезла у даљипи плава блуза младог сељака. Како су ноћи сад биле тонле, остављали су Кока да ноћи под ведрим небом доле, више нотока, иза шуме. Само га је Си.шр обилазио. Деран се и даље забављао, гађајући га камењем. Сео би на десет корака више њега и осгајао би ту по часа, гађајући с времена на време оштрим шљунком старога кон.а који је сгајао право, свезан нред својим непријагељем и ненрестано га гледао не усуђујући се да пасе док он не отиде. Али у души дерановој ненрестано се врзла мисао: „Зашто хранити овог коња кад не ради ништа?" Изгледало му је да је овај јадни коњ крао храну друшма, крао имање од људи, 1>ожје добро, крао њега, Сидора, који се ради њега мучио. Потом, мало по мало, деоан је сваког дана смањивао место где је коњ насао, све више померајући дрвену мотку за коју је уже било нривезано. Коњ је гладовао, мршавио, слабио. Сувише слаб да се отргне од ужета, пружао је своју гл*ву ка свежој н светлој трави која је била тако близу и чијп му је дах голицао нос, али коју није могао додирнути. Али једног јутра Сидору дођс на ум нова мисао: намисли да Кока винхе не нремешта. Та откад он иде так > далеко само ради ове мрцине. Иаак дође да ужива. у својој освети. Узнемирена животиња посматрала га је. Тог је дана није тукао. Обилазио је око ч>е с рукама у џеновима. Чак се правио да је премешга док је међутим само дубље забадао мотку у исту руну. Иотом отиде сав задовољан својим проналаском. Коњ кад виде да деран одлази стаде рзати не би ли се вратио: али овај наже трчати, оставивши коња самог, сасвим самог, у потоку, чврсто нривезаног, и без зунке граве докле је г.>д могао дохватити зубима. Изгладнео коњ ноњуши да дохваги масно зеленило које је догицао крајем својих ноздрва. Клекао је, пружио врат н издужио своје велике балаве усне. Сваки дан би се тако стари коњ трошио у узалудннм и страшним нанорима-. Али узалуд. Глад га је ситирала, глад која је била још \ ж; снија што је гледао како се нред њим пружа зелснило. Деран не дође више тог дана. Цео је дан лутао но шуми тражећи гнезда. Сутра дан дође. Стири Коко, сав изнемогао, беше легао. Чим онази дерана, диже се надајућн се, јадаи, да ће га једном прекестити. Али сељаче се не дотаче чак ни штана који је бии