Zvezda

спр. 840

3 В Е 8 Д А

бр 1 05

критичка опажања Ив. Гопчарова (наставак)

Вулући уметник једном ће показати како су устале после горких опита и до чега су порасле руске Вјере на путу разумног, свесног живота! Рајски у посвети свога романа даје лаку скрцу руских женскуња у далекој будућности. То је аегов идеал женски. „Усхићавајући се вашом лепотом, вашом истинском снагом, ж°"нсхом љубаељу, — пише он, сликао сам слабом руком жену; надао сам се да ћете видети у њој рефлекс не само лепоте облика него и рефлекс све дра жести гаши најбољих снага". л Ми нисмо једнаки: ви сте виши од нас, ви сте силр; ми смо ваше оруђе, слуге, ми смо готови да учинимо све: а ви, рађајући нас, чувајте нас као провиђење, васпитавајте, учите раду, човечности, добру и оној љубави коју је Творац усадио у нашим срцима, и ми ћемо поћи за вама тамо гле је све свршено, где је вечна лепота!" То јест: Сгворите нас шновоза духовни живот^кпо што сте нас створили телесно — ето гце је ваша задаћа." „Ми смо творци у једном раду: у науци, у уметно сти, у стварању спољне природе: ми смо спољашњи радници. Ви сте творци и васпитачи људи, ви сте право> најбоље Божје оруђе" и т. д. Рајски верује у ту велику будућност руске жене. видећи каква се сила у кобном тренутку пробудила у души скрушене старице. Ако је она била снажна у својој охолој власти, то је у бури нашла ј г ш више снаге „да сноси удере" и да величанствено страда," не падајући у грех." За ове стргне где бабушка уздишући лутз по стрменитом Поволожју, по обронку, по пољима, у некаквој несвесности, у трзањима због свога „греха" који је по њену мишљењу упропастио Вјеру, за ове стране корили су ме као за неке црте туђе руском женскињу. Црте душевне величине туђе руском женскињу?! Код мене је изнесен паралелно тој старици цео низ „женских нијанср," великих страдатељки које су живеле у мирној, срећној средини, ко,)е дотле ничим особитим нису биле истакнуте, као и бабушка. и које су н&једанпут показале много снаге у одлучним и страшним тренуцима живота. Новгородска Марта, прогнане руске царице, жене декабриста и друге жртве судбине у којима није сиромашан ни стари ни нови летопис рускога живота. „Не личи на сеоску старицу!" говорил.1 су ми т. ј. нереално је, натегнуто и штакасто. Можда гам донерле то и свм осећао кеда сам сликао, и због тога сгм ту скипу пркписео несталној и бурнсј ФЕ^таз^ји Рг-јсксга. У острлсм, ја ^исгм такав поклсник реаЈизка да не дог.уитам сдступена од њега, кад би чо1ек >,тео да у; оди реал^з^у морао би сувише огр8К1.ча1-&ти па чак и сас.шм гдстрг н^вати фентазију Садржај : „Заосхали 1^ (песма)" — „Двије подвале" „Воље икад него никад." В^ АСЕИК : Са. М. Б ЕСЕ :ИЕ(И ћ. — ш 1ам I .АРГЈЛ

т.ј. упадати у сувопарност, безбојност, у место живих личности цртати силуете, кадкад сасвим се одрицати поезије, и све у име неке тобожње истине! Но зар фан тазија а с њом и поезија нису дате од природе човеку и зар не улазе у његову природу, дакле, и у живот, па хоће ли бити истинито и реално ако их човек мимоиђе ? Бабушка је победила себе видећи страдања слабе Вјере, спасла ју је самопрегорним сазнањем старога „греха," али, на несрећу своју, увидела је да је и то није сасвим извукло из понора. Она је позвала у помоћ Тушина, или, боље рећи, он се јавио сам, без позива, да дефинитивно спасе Вјеру. Тушинова личност оцртана је код мене на два три места.То је бесвесни, нови човек как^ га је истесаосам живот. Он је прост јер је створен такав, он ради јер друкчије не разуме живот као што не разуме и то како је мог>ћно познати Вјеру и не заволети је. Он паметно т.ј. просто, здравим разумом, решава питања и свога и туђега живота, између осталога, бабушкина и Вјерина када су се ове обратиче к њзму и иде својим путем сигурним, свесним кораком. Њега су таквим створили његови природни здрави елементи и прилике његова живота и посла т.ј. дужности и реда. Он је прост, честит нормалан човек, разуме и љуби свој посао на који га је одредио сам његов живот. Природа му је дала таленат да буде човек и њему је остало да га не квари, да остане на своме месту. Сва је његова заслуга, по речима Рајскога, у том „да осети и да сачува у себи лепоту природне простоте." Веровати у ту простоту, бити искрен, разумети драж истине и живити у њој т.ј. имати срце и поштовати га „ако не више то колико и ум." У том је сва његова скица. Тушин одавно господари на своме имању по рационалним начелима економије и строге правичности, он воли свој посао, и све нове идеје и преображаји њега су нашли готова. Бабушка је своје нале, да дефинитивно извуче Вјеру из бездана и да јој пружи руку за остали пут, полагала у овога снажнога, простога човека. И он Је стао као „камени зид" и оградио је од сваке провале. „Дајте ми Вјеру, вели он кроза сузе очајања, ја ћу је пренети преко провале. Она ће под мојом заштитом бити скривена од свих непогода и заборавиће на провале. Та ако шума смета људима да иду напред, њу исеку, море преплове, брда пробију, и непрестано смели људи иду напред." Да, напред на прави нов посао који није ни обломовски сан нити Волоховљево лутање без подлоге. И Рајски, упознавши га добро, видео је да су Тушини наша права и' ртуја рала, наша солидна будуЛност: када Растане прави рад јавиће се уместо утописта радници, Тушини „на свима ступњима рускога друштва." (НАСТАВИЋЕ СЕ) „Најлепши часак Гпесма)" — „Веа рода и порода" — „Утвара' С. X ( РОБГ ЦА. — УРЕДВВК Јав КО М. ВЕСЕЛИНОРић