Zvezda

ГТОЗОРИШНД ХРОНИКА

Позоришни закон. Авторско ираво. „Позоришни лист." Нрви дани. Погато је стара позорншна управа отишла које у пензпју које у друга иаддештна, дође нова. Спе старе установе, што коче позоришни точак већ двадесет година, потрееле се изтемеља, а највећа светнља ирошлости, закон Народиог Позоришга у Београду од 1870 г. са својих 11 члаиова, пада нред иовим приликама и новим временом. Он, истпиа, још нпје изгубио своју снлу, алн позоришне потребе, које су створиле иозоришно обнчајно ираво, попуњујућп тпме законске празннне, захтевају безусловно промену старога позоришпог статута. Преда мном је пројекат позоришног закона за 1900 г., на ком је радила нарочпта комисија стручннх људи, нзабрана од министра просвете. Овај законскн пројекат подељеи је у шест делова, одкојих први говорп о позорпштима и њиховом диљу (чд. 1—3) ; чему она служе, какав им је задагак (чл. 1), иодела њина: па стална (два : у Веограду и Нпшу) и путнпчка (чл. 2). Као што се внди из прва два члапа, овај би закои имао да обухвати ие само краљевско позориште у Београду, већ све позоришне друашне у Србији, док се закон од 1870 г. иростире сиедијално иа краљевско позориште. Сва ближа наређења н упуства проппсује министар просвете, и она за све институте у кругу овога закоиа имају његову силу (чл. 5. зак. од 8 окт. 1870. г.; чл. 3. зак. прој. за 1900 г.). Други со део бави краљевским позориштем у Београду. На првоме су месту опште одредбе (чл. 4—9). Поред одредаба, које налазимо у ранијем закону (чл. 1 — 2), овде се налазе наређења, ранпје не нредвпђена. Држава се стара о подмирењу трошкова ока одржања, преправљања, оправљања и оснгурања самих позор. зграда

(