Zvezda

НАСТРАН ЧОВВЕ

341

ном природом. Али њено наивно минтлење, да ће ме бар моментано моћи оснажити ако ме обасие свом евојом очаравајућом милоштом и ако увећа своју љубавну интимност према мени, узалудни покушаји који је још већма уне-срећаваху, јасно ми показиваху да јој и душа и тело страховито пате под том празнином. Срце ми се цепало од •стида и бола када се она, подавши се и нехотице својој младој бујној природи , са пламтећим образима и од узбуђења таласавим грудима, умиљавала и увијала око мене, не би ли јој пошло за руком да потпири пламен у мени, који се једном за свагда угасио. И када је после узалудних мука малаксала од узбуђења одлазила у своју •собу, где се гушећи у сузама од стида што није могла да заузда своју плаховиту природу, бацала на постељу, тада сам плачући проклињао и себе и своју некадању раскалашност, која ми је цео живот упропастила. . Овакве кризе које у почетку беху веома честе, постојаху временом све ређе и ређе. Увидевши да сам за њу пропао и да сам целу њену срећу и младост у ту пропаст собом повукао, почела је да се повлачи у себе и да свој бол кријући и ћутећи сноси. Само кад и кад, у глуво доба ноћи, када је мислила да спавам, слушао сам како се уздишући и као у грозници преврће у својој постељи. и како босим ногама и притискујући груди рукама, шета по соби, не би ли тако расхладила узбуркану крв која тражи своје природно право. Шта ли се у тим страховитим часовима збивало у глави јадне жене? Можда се кршећи руке и притискујући груди да јој не пукну од бола питала, шта је скривила Богу те да је тако грозно казни. Можда је хиљаду пута проклињала своје родитеље који је гурнуше безазлену и везаних очију у овај брак, не водећи рачуна о њеној младости и њеним природним потребама. А мене, мене преживела и малаксала човека, који се из сујете и